Nije lako napraviti izbor gde otići na osnovne ili master studije, i oduvek je postojala nedoumica koji kontinent izabrati. U korist Evrope idu troškovi i blizina, a u korist Amerike drugačije kulturno iskustvo i profesionalna perpsektiva. Izlistali smo sličnosti i razlike, pro end contra po svim pitanja koja najčešće dobijamo od naših klijenata.

1. Apliciranje i upis

Kada budući studenti i roditelji razmišljaju o izboru zemlje za studije, često ne uzimaju u obzir proceduru samog apliciranja i njihove troškove, koji se u slučaju EU vs USA značajno razlikuju – u USA su skoro uvek skuplji. Za USA je za osnovne studije potreban SAT test, dok za Evropu često nije potreban. Za master studije za USA, ukoliko je iole bolji univerzitet u pitanju, teško može da se aplicira bez GMAT/GRE testa, dok u Evropi GMAT je potreban samo za vrhunske biznis programe, a GRE izuzetno retko, uglavnom za neke specifične stipendije. Samim tim, troškovi se značajno menjaju, jer GMAT ne košta samo 250$ koliko je polaganje, već treba platiti i pripreme, kao i putovanje na testiranje u Sofiju, Zagreb ili Budimpeštu, jer u Srbiji nema da se polaže GMAT. Plaćanje application fee-a, odnosno prijave je sve više rasprostranjeno na oba kontinenta, i kreće se od 30 do 300$, zavisno od univerziteta i zemlje.

29731014346_93685e916f_o

U Americi su u proseku skuplje prijave, dok u Evropi su u 50% slučajeva besplatne, mada je tendencija da se i to menja, i plaćanje prijave i ovde postaje rasprostranjena praksa. Evaluacija diplome je proces koji dodatno poskupljuje prijavu u Americi, jer je neophodno poslati original diplome u američe agencije nadležne za to, kako bi razumeli koji nivo obrazovanja posedujete. Za Evropu nije potrebna evaluacija, već samo prevod sudskog tumača, i ponekad overa u ambasadi zemlje za koju se prijavljujete, što Evropu čini značajno jeftinijom u pogledu apliciranja i upisa na studije.

2. Rangiranje univerziteta i kvalitet programa

Rangiranje koliko govori o univerzitetima i kvalitetu studija, toliko i sakriva. Treba ih uzeti uvek sa rezervom, i pogledati nekoliko rangkinga odjednom. Npr QS ranking je američki, i uvek prvo favorizuje američke univerzitete. Šangajska lista je kineska rang lista, i upravo favorizuje azijske univerzitete. Recimo, Univerzitet u Beogradu je 360. na Šangajskoj listi, a na QS ne postoji. (UniBG je jedini srpski univerzitet koji je ulistan u bilo kakvo globalno rangiranje). Postoji još nekoliko uticajnih rang lista, od kojih bih izdvojila Times The World listu.

30230685345_a1568f8227_o

Što se Amerike tiče, ona prednjači sa vrhunskim univerzitetima sa Ivy liste, koji godišnje koštaju 20-70 hiljada dolara, koje su po cenama ljudima sa naših prostora uglavnom nedostupne. Za cenu od 10-20 hiljada dolara dolaze nam stotine community koledža i realno drugorazrednih univerziteta koji uglavnom ne postoje ni na kakvim globalnim listama, i ovde Evropa prednjači – za iste ili mnogo manje sume novca može se naći daleko kvalitetniji univerzitet i bolje rangiran. Holandija recimo ima više bolje rangiranih univerziteta nego cela Nemačka, a podjedanko koliko i Amerika. Amerika dakle ima puno univerziteta, ali oni odlično rangirani su i odlično skupi, dok Evropa ima puno državnih i privatnih univerzteta sa neverovatno visokim mestima na rang lista, a sa cenama koje su nepojmljivo niske za Amerikance. Pređimo na sledeći pasus >>>

3. Cene studija i troškovi života

Studije su skuplje u Americi, dva do dvadeset puta, zavisno od programa i univerziteta. Evropske školarine su niže. U Nemačkoj možete studirati u Minhenu za 500 evra godina na TU Minhen koji je 50. na svetu na Times listi, što je u Americi nezamislivo – u Evropi jednostavno postoji veliki broj državnih univerziteta koji su veoma visoko ranirani a školarine ne prelaze dve hiljade evra. Ili pogledajmo školarine za nekoliko hiljada na privatnim univerzitetima i biznis školama poput Cattolice ili CEU Business School, što u Americi košta 4 do 5 puta više. Ako govorimo i o vrhunskom obrazovanju, Harvard često košta i 50 hiljada godina, dok Cambridge i Oxford duplo manje – 25 hiljada. Bilo koji nivo studija ili kvalitet, Amerika je uvek skuplja.

30398742931_b2f1a0d05a_o.jpg

Troškovi života u Evropi variraju,  kao i u Americi, te dosta zavisi gde se živi. Kontinentalna Evropa nema preterano visoke troškove života (osim Pariza ili Amsterdama), dok Skandinavija i UK su ipak skuplje destinacije, gde je potrebno bar 1000 evra mesečno za životne troškove, a kontinentalna Evropa često može i sa duplo manje. Amerika ima ogroman opseg troškova života, ali cene u velikim gradovima na obalama su izuzetno visoke, te za Njujork mesečno je neophodno bar 2000 dolara, osim ako student ne živi u nekom dotiranom studentskom domu. Život u kampusu u unutrašnjosti je nešto drugo, i često su tu troškovi života nalik evropskim, jer student sve ima na kampusu, i ne ide tako često do grada. Ukoliko uporedimo šta student može sebi da priušti za 1000 evra mesečno u Milanu, Briselu ili Londonu, a šta sa 1000 evra u Njujorku, Čikagu ili San Francisku, Evropa i u ovoj kategoriji slovi za povoljniju.

4. Trajanje studija

U Americi je češći sistem da su osnovne studije 4 godine nego u Evropskoj uniji, koja je u najvećoj meri usvojila sistem 3+2. Iz ovog razloga kandidati često biraju EU za osnovne studije od 3 godine, a onda upišu master u USA od godinu dana. Ono što treba imati u vidu u USA je i sistem koledža, na koji se ide pre studija medicine ili prava, što dodaje 4 godine studiranja u odnosu na Evropu. Zato mnogi Amerikanci dolaze na studije medicine na engleskom u Evropi, jer ovde ne moraju da idu na koledž da bi studirali medicinu. S druge strane, u Americi na Community koledžima često može da se studira i godinu dana i dobije sertifikat, ali to nisu akademske studije koje donose full degree.

A photo by Caleb Jones. unsplash.com/photos/bHJ0fs-vn1Y

5. Viza i boravišna dozvola

Ovde situacija počinje da se komplikuje, jer u EU svaka zemlja ima svoja pravila, ali u proseku lakše se dobija viza za EU nego za Ameriku, ako ništa drugo zbog finansijske garancije. U Italiji npr. morate imati 8000 evra na računu, dok za Ameriku po godini morate imati i do dva puta više da biste dobili studentsku vizu, to je često nešto što studenti previde. Ukoliko niste dobili stipendiju uvek morati imati određeni iznos na računu kao finansijsku garanciju. Ona se proteže od 6 hiljada evra, pa do 30 hiljada, zavisno od zemlje u koju idete, ali za Ameriku treba najviše novca, dok za EU zemlje Istočne Evrope najmanje.

6. Poslovi

Generalno pravilo i za EU i za USA je da posle studija možete dobiti produženje boravišne vize zarad traženja posla od godinu dana. Utisak je da se lakše poslovna viza dobija u Americi, ali ovde ima toliko izuzetaka da se može reći da se i u EU i u USA radna viza dobija podjednako teško/lako, ali se poslovi lakše dobijaju u Americi jer je veće tržište poslova.

28560022405_56a36662c8_o

7. Gde planirate da živite

Kada birate zemlju ili kontintent gde ćete studirati, uzmite u obzir i svoje buduće planove – gde biste živeli? Studije u velikoj meri mogu da odrede mesto življenja u budućnosti, zato ako sebe videti u Njujorku, nije loše da tamo uradite bar Master studije. Ako mislite da biste srećniji bili u Zapadnoj Evropi, onda studije u Americi bi bile sporiji put do tamo nego studije u samoj Evropi. Zato, pre nego odaberete kontinent razmislite gde zaista vidite sebe i svoju budućnost. Desnica je na vlasti i u EU i u Americi, što dosta govori o trendovima prema strancima.

Zaključak

Ako pažljivo pogledamo, Evropa ostaje pristupačniji kontinent za studije za ljude sa naših prostora – ljudi u Americi ceo život štede da bi poslali svoju decu na studije. Blizina, povoljnije školarine i niži troškovi života privlače veliki procenat studenata da ostane u Evropi, pa čak i one koje bi voleli da žive u Americi, jer im je jeftinije da školovanje završe u Evropi pa odu u Ameriku na praksu. Drugo, ranije su samo Engleska i Amerika imale studije na engleskom, a sada je to slučaj u celom svetu. U Italiji postoje brojni programi na engleskom, te ni jezik više nije prepreka – globalizacija čini svoje. Zato, za šta god se odlučite, sigurno ćete imati divno iskustvo, jer sve nikad nije bio povezaniji i iskoristite svaku priliku da i vi budete deo tog trenda.

Ana Marija Popović


Ukoliko ste zainteresovani za studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit logo final-01 (2)