Ćao Tamara, upoznali smo se kada si aplicirala na Cranfield Univerzitet, a već si radila u Kataru. Zašto si se odlučila za Master studije?
U Katar sam otišla odmah po završetku osnovnih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu, kad sam dobila posao stjuardese za Qatar Airways. Taj posao je došao sasvim slučajno, pa sam bila u velikoj dilemi da li da ga prihvatim, s obzirom na to da sam svakako planirala da upišem Master. Ispostavilo se da je to što sam prihvatila posao i tek posle 4 godine rada upisala master jedna od najboljih odluka, jer mislim da je za Master potreban određeni nivo zrelosti i profesionalnog iskustva, što generalno u Srbiji nije praksa. Kod nas se uglavnom smatra da je bitno da se prvo završi svo školovanje pre nego što se krene sa poslom (u velikom broju slučajeva Master se upisuje na fakultetu na kome su se završile i osnovne studije), dok je u zapadnim zemljama sasvim normalno da prethodno profesionalno iskustvo pomogne pri odabiru Master studija, i da se često menjaju ne samo fakulteti, već i oblasti studiranja. Samim tim mi je iskustvo u jednoj od najvećih svetskih avio-kompanija otvorilo nove vidike i shvatila sam da želim da ostanem u avijaciji zbog brojnih prednosti koje to pruža, tako da sam i odlučila da i svoje Master školovanje nastavim u tom smeru i upišem Menadžment u vazduhoplovstvu (Air Transport Management) na Univerzitetu Cranfield u Velikoj Britaniji.
Mnogi u Srbiji i ne znaju koliko je Cranfield prestižan univerzitet. Raci nam više o Cranfieldu?
Do Cranfielda sam došla opširnim istraživanjem i raspitivanjem, i bio je moj prvi izbor, u čemu mi je konsultovanje sa Ino Edukacijom veoma pomoglo. Cranfield je isključivo post-graduate univerzitet, što znači da je fokusiran na Master programe, posebno u polju nauke, inženjeringa, dizajna, tehnologija i menadžmenta. Postoji već 75 godina i ima dva kampusa, a ja sam studirala na glavnom koji se nalazi se 80ak kilometara severno od Londona, blizu grada Milton Keynes, i koji ima čak i sopstveni aerodrom koji se koristi u edukativne i istraživačke svrhe. Pored aerodroma, kampus je opremljen svim najmodernijim tehnologijama, kao i ogromnom bibliotekom sa besplatnom pretplatom na mnoge istraživačke sajtove koji su dostupni studentima. Univerzitet je dobitnik mnogih prestižnih nagrada i vrlo je visoko rangiran na svetskim i evropskim rang-listama. Kao veliku prednost Cranfielda bih izdvojila njegov alumni network, tj mrežu studenata koja je jako dobro organizovana i pretvorena u pravi brend. Univerzitet veoma drži do svojih bivših studenata, prati njihov profesionalni razvoj i koristi svaku priliku da javno istakne njihova dostignuća, pritom naglašavajući svoj udeo u tome, pa su samim tim ti bivši studenti veoma cenjeni u svetu kada se čuje da dolaze sa Cranfielda.
Kakav je bio tvoj studentski život? Pošto se u živi na kampusu to je ipak specifična dinamika.
Život na kampusu je nešto što definitivno treba da se iskusi. Pored opcije smeštaja na kampusu, neki studenti biraju da žive u obližnjem Cranfield village-u, Milton Keynes-i, ili čak Londonu. Sve ima svojih prednosti, ali mislim da je kampus najbolji izbor, prvenstveno zbog društvenog života, ali i pristupačnosti fakultetu i svim njegovim pogodnostima. Na kampusu postoji Udruženje studenata (Cranfield Students’ Association) koji organizuje mnoge aktivnosti, od tematskih žurki petkom i subotom, preko roštiljanja, piknika, do sportskih i muzickih dešavanja. Često se nas 15ak organizovalo da odemo u Milton Keynes na večeru, kuglanje, u bioskop, itd.Život u studentskim domovima na kampusu je dosta udoban. Svaki student ima svoju en suite sobu (sa sopstvenim kupatilom), dok je kuhinja sa trpezarijom zajednička za petoro studenata. Kuhinje su prostrane i glavna su mesta za “kućne žurke”, i afterparty okupljanja. Ja sam imala veliku sreću da su mi najbolja drugarica i drug istovremeno bili i cimeri, tako da je naša kuhinja uvek bila puna studenata kako sa našeg, tako i sa drugih smerova. Vrlo često smo i učili zajedno za trpezarijskim stolom, tj pisali seminarske radove. Svako na svom laptopu, a opet grupno, pa smo odlično balansirali produktivan rad i druženje u pauzama 🙂
Na Cranfieldu studiraju ljudi iz celog sveta i ti danas imaš puno prijatelja iz svih zemalja. S kim si ostala u bliskom kontaktu?
Kako svuda u svetu, tako i na Cranfield-u postoje određene “grupice” ljudi. Veliki broj Kineza dolazi na Cranfield, ali se oni uglavnom drže zajedno. Razlog jespecif ičnost njihove kulture, ali i činjenice da većina njih dolazi na kampus par meseci pred početak studija kako bi pohađali intenzivni kurs engleskog koji im je neophodan za praćenje nastave. Druga velika većina su studenti iz zapadnoevropskih zemalja, koji su, iz mog iskustva, jako opušteni i pristupačni. Moji najbliži prijatelji bili su iz Francuske, Irske, Velike Britanije, Poljske, Španije, Holandije, ali i Indije i Kazahstana. Petoro nas je po završetku školske godine organizovalo jednonedeljno putovanje u Portugaliju, gde smo proslavili kraj studija i opuštali se pred povratak na Cranfield i usmenu prezentaciju Master rada. Pored toga, tokom studija smo organizovali brojne izlete – često smo išli do Londona, obišli smo obližnji Oksford i Kembridž, a išli smo čak i u Vels. Vrlo brzo posle završetka Mastera sam imala gosta u Beogradu- druga iz Holandije koji je zahvaljujući mom pozivu i jeftinim low cost letovima u roku od par sati odlučio da dočeka Novu godinu u Beogradu
Koja je najbitnija stvar koju si naučila na Masteru?
Naučila sam da je veoma bitno verovati u sebe. Veliki broj studenata je dolazio sa tehničkih fakulteta, imao zvanje inženjera, ili čak i studirao Menadžment u vazduhoplovstvu na osnovnim studijama. Kao neko ko je studirao jezike i imao avijaciono iskustvo samo preko posla stjuardese, često sam se plašila da nisam dorasla zadatku i da neću uspeti da položim predmete kao što je na primer Ekonomija i finansije u avijaciji, jer mi matematika nikada nije išla. Međutim, ono što mi se jako dopalo po pitanju njihovog sistema učenja je što je “bubanje” svedeno na minimum i mnogo toga se uči na praktičnim primerima. Nisam imala razloga za brigu jer je jako zastupljena i kolegijalnost, kada bi drugi studenti videli da nekome treba pomoć oko određenog predmeta, nisu se libili da je ponude. Pored toga, česti gosti na predavanjima su bila velika imena u svetu avijacije, koji rade za poznate kompanije i koji su sa nama nesebično delili svoja profesionalna iskustva i savete. Iz primera mnogih od njih sam shvatila da nisam jedina koja se ponekad oseća kao autsajder i da je veliki broj njih prošao kroz različite oblasti dok je na kraju pronašao sebe u avijaciji i na kraju postigao veliki uspeh u tom polju.
Za kraj, koji su ti budući poslovni planovi?
Svi znamo da je pandemija ugrozila mnoge industrije, a pogotovo avijaciju, koja tek počinje da se oporavlja od posledica. Na poslu koji sam dobila po završetku Mastera (ponovo u Kataru, ali ovoga puta u upravi aerodroma u Dohi) i na kome me je pandemija zatekla, sam shvatila koliko je polje ljudskih resursa sveobuhvatno i važno za bilo koju industriju. U neočekivanim situacijama kao ova koja nas je zatekla u 2020. godini, kompanije pokazuju koliko cene svoje zaposlene i koliko brinu o njima, tako da su mi konkretno Odnosi sa zaposlenima (Employee relations) postali posebno zanimljivi. Smatram da srećni upošljenici doprinose opštoj atmosferi, a samim tim i poslovnom uspehu firme, i bitno je da se na svakog gleda kao na individualca, umesto što se njihove potrebe stavljaju u isti koš. Tako da sam odlučila da se u budućnosti posvetim ljudskim resursima, ali i marketingu i brendingu, čak i odnosima sa javnošću, koji su me oduvek zanimali. Avijacija će zauvek ostati nešto sa čime želim da imam dodirnih tačaka i nešto čemu bih pre ili kasnije volela da se vratim, ali sam trenutno zainteresovana za usavršavanje u ljudskim resursima u IT sektoru. A za kasnije – videćemo gde me put nanese.
Zakažite besplatne konsultacije u Ino Edukaciji Centru za školovanje u inostranstvu