DA LI

Često postoji dilema master ili doktorat. Na master studije idu oni koji žele da studiraju u stranoj zemlji i posle nađu bolji posao, a na doktorske oni koji žele da postanu eksperti u nekoj oblasti, i posle rade kao istraživači ili profesori. Nemojte ići na doktorat zato što već imate master, ili jer to tako treba. Često u poslu nailazim na ovako lineralno razmišljanje,  (završio sam master, na redu je doktorat) i to je recept za katastrofu. Neretko se dešava da doktorske studije u inostranstvu upišu naši studenti potpuno nespremni za to. Ne znaju akademsko pisanje, ne znaju da istražuju, a ne znaju ni šta će sa sobom tih 4-5 godina doktorata. Zato se pre samog apliciranja zapitajte da li stvarno sebe vidite u tome. (Mnogi odu na doktorat koji nikada ne završe. Master studije u inostranstvu su dobar test da li ste zaista kandidat za doktorat, kako akademski tako i životno.) Ovaj tekst služi da ne napravite takvu grešku.

Ja nisam aplicirala na doktorat jer mislim da trenutno nisam za akademski rad. Planiram na MBA za koju godinu, što bih savetovala svima koji su završili neki društveni ili prirodni fakultet, koji nije ekonomija, a trenutno su u biznisu. MBA je za mlade ili sredovečne ljude koji imaju bar 5 godina radnog iskustva i planiraju ili vode karijeru na liderskim pozicijama. MBA nije za studente koji su tek izašli sa fakulteta.

Sa druge strane, mnogi studenti imaju dva mastera, i to je ok. Master služi da se nauči nešto novo, ili usavrši neka veština. Drugi master, koji završite, je daleko bolja stavka u CV-iju nego doktorat koji ne završite. Nemojte da vas ludačka pomama za veštačkim doktoratima u Srbiji zavede – to je provincijalizam. Zna se šta je doktor nauka. Ako ste zaista spremni za doktorat (imate prosek iznad 9, radite kao istraživač, objavljivali ste radove i želite da radite na fakultetu i pišete knjige) nastavite sa čitanjem ovog teksta.

KAKO

Apliciranje na PhD je velika, velika gnjavaža.

Što se tiče spiska dokumentacije, sve je isto kao i za Master studije (cv, motivaciono, preporuke, sertifikat engleskog i prevedene diplome), s tim da je za doktorat je potreban i PhD proposal, odnosno predlog istraživanja. O tome je Mihajlo Popesku kod nas već napisao dobar tekst. Toplo vam savetujem da pročitate sve tekstove o doktorskim studijama u inostranstvu. Nema ih puno, a svi su korisni.

PRETRAGA DOKTORATA
Najefikasniji sajt je trenutno> http://www.phdportal.com/
MENTOR I TEMA
Pre samog apliciranja, treba poslati mejl nekom mentoru i  upoznati se sa njim, da vidite koju temu radi, i da li biste i vi to radili, da li traže nekog u timu itd… Veoma je važan lični kontakt. Pre nego što im se obratite, treba da imate dobar cv na engleskom. Pošaljite ga u prilogu sa mejlom, da znaju s kim pričaju. Uvek je dobro otići i na konferenciju gde određeni profesor izlaže, kako bi ste se lično upoznali. Nepotizam caruje u dodeli doktorskih stipendija, te ispitajte svoje profesore na fakultetima (ove koje su videli sveta) koga poznaju i da li mogu nekom profesoru da vas preporuče. Nađe se i kod nas dobra veza.

SA KOJIM PARAMA

Samo ludaci plaćaju svoj doktorat u inostranstvu. Ako plaćate svoj doktorat, onda nešto debelo nije u redu, jer da ste neki naučni potencijal, neko bi vam dao stipendiju ili projekat da se finansirate. Ako to nije slučaj, gubite vreme. (Još nisam videla slučaj da je neko nije dobio stipendiju za PhD, a posle imao brilijantnu akademsku karijeru.) Doktorat je kao zapošljavanje, radi se kao istraživač na projektu, piše se teza, predaje se na fakultetu i prima se plata, odnosno stipendija, koja je viša od one za Master. S obzirom da doktorat traje 3-5 godina, stipendija je najvažnija.

Pretraga stipendija za PhD je komplikovanija od Master stipendija, jer prijavljivanje ne funkcioniše toliko sezonski, a i veće su sume u igri. Zato moraju stalno da se pretražuju oglasi za doktorate. Neki to oglase kao stipendiju, a neki kao vacancy za posao.
Stipendije tražite ovde>
VRSTE STIPENDIJA
Postoje nacionalne stipendije i postoje stipendije univerzita.
 
Za Balkan nekoliko država daje stipendije za doktorske:
 
  • Švedska (prijava svake godine do 10.januara) sajt
  • Mađarska (prijava do 5.marta) sajt
  • Francuska (prijava do 17.marta, ali je za dvojni doktorat i u Srbiji i u FR) sajt
  • Nemačka (prijava je svake godine do 15.novembra) sajt
  • Visegrad fond (prijava svake godine do 31.januara) sajt
  • Srbija – Fond za Mlade talente (prijava svake godine do 15.oktobra) sajt

STIPENDIJE UNIVERZITETA

Ovo je uvek bolja opcija, jer kada vas plaća univerzitet, to znači da vas baš žele, i imaćete bolju poziciju unutar departmana (ne mora da znači, ali uglavnom je tako.) Ovde su Holandija i Belgija ok, kao i Engleska, Nemačka i Francuska, Najviše stipendija daje Amerika, a ne zaostaju ni Britanija, kao ni azijske zemlje. Pogledaj njihove univerzitete da li traže dokorante i pogledaj i ove sajtove za stipendije.

Par primera:
http://jobs.tue.nl/en/vacancies.html (ovo je sjajan holandski tehnički univerzitet Eindhoven, i oni doktorante traže kao kroz pozicije za posao)
Najjednostavnije da kucate ime univerziteta u gugl i pored reč vacancies ili phd sholarship. Ovo realno mora peške.

Zaključak

Što bi rekla Generacija 5 – najjači ostaju!

Želim vam puno sreće!
Ana Marija Popović

Ako želite na studije u inostranstvu pošaljite nam besplatan upit logo final-01 (2)