Danas nam svoje utiske iz Španije donosi Mirjana Pruginić, prevodilac.
Uvod
Oduvek sam znala da ću jednog dana da nastavim studije u inostranstvu, to mi je bila želja otkako sam krenula da se školujem. Nakon završenih osnovnih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu na Katedri za iberijske studije i hispanske književnosti nekako je logičan sled bio da se to školovanje upravo i nastavi u – Španiji. I nigde drugde nego u Madridu.
Direktan upis na CEU San Pablo Univerzitet u Madridu
Španija / Madrid
Španija je sve ono što ste čuli o njoj. Topla, gostoljubiva, otvorena, slobodna, velika i ujedinjena u različitostima. Madrid je ipak prestonica, glavni grad, kraljevski grad. Međutim, ne uklapa se u sliku glavnih gradova za koje smo navikli da su po pravilu nekako veći, organizovaniji, urbaniji, skuplji i zauzetiji. U Madridu možete da i jedete i pijete za male pare. U Madridu možete da se provodite celu noć i ceo dan. U Madridu je normalno da vam neko priđe na ulici da se upozna, a da ga vi pri tom ne doživite kao ludaka/manijaka. To je kod njih ok, vode se logikom – zašto ti ne bih prišao i rekao ti da si lepa ako ti to zaista jesi? U čemu je problem? Tamo ne morate da budete deo saobraćajnih gužvi, gradski prevoz i metro funkcionišu besprekorno. I uvek se osećate bezbedno i sigurno.
Studije
Ja sam upisala master studije na Complutense Madridu (Universidad Complutense de Madrid), proces prijave nije bio komplikovan, bilo je dovoljno da uploadujem na njihovom sajtu online kopiju diplome, kao i izvod o svim položenim predmetima i opisom studijskog programa. To naravno sve prevedeno od strane sudskog tumača. Ubrzo nakon toga su me kontaktirali sa čestitkama i obaveštenjem da sam primljena sa potrebnim detaljima o počecima programa i daljom procedurom u vezi sa mojim studiranjem u Španiji. Ovaj univerzitet je državni, jedan od najvećih i najpoznatijih univerzteta u Španiji, koji ima preko 80 hiljada studenata.
Sve se to veoma brzo odigralo i ja nisam ni stigla da se raspitam za potencijalne stipendije tako da sam troškove školarine i studija snosila sama, ali to zaista nije bilo mnogo više od onog koliko se plaća u Srbiji. Cene su skoro pa iste. Posle sam čula da i moj univerzitet daje stipendije, tako da verujem da može i to na vreme da se organizuje.
Program
Moj smer je bio Španski jezik kao drugi jezik, bio je usmeren ka tome da se naučimo kako da ga prenesemo strancima. U Španiji je to skroz logično, s obzirom da ima mnogo imigranata i stranaca koji dolaze sa istoka i iz Afrike, i njima je po zakonu obezbeđeno učenje jezika, te ima mnogo ljudi koji se upravo time bavi. Ono što je meni bilo čudno je to što sam ja bila jedna od retkih koja je došla na master studije bez prethodnog radnog predavačkog iskustva; kod nas je nekako logično da se posle fakulteta – ide na master. Tamo je to drugačije. Skoro sve moje koleginice s fakulteta su imale radnog iskustva, neke i više od 10 godina, i došle su da se usavršavaju. Da još nešto nauče. Da podele lično iskustvo. Da naprave razliku između teorije i prakse. Kod nas u Srbiji to tako ne funkcioniše, pa mi je trebalo određeno vreme da to shvatim.
Profesori
Profesori su mnogo opušteniji. Ne dozvoljavaju da im se persira (“svi mi tu delimo znanje”). Prvi dan su napisali na tabli svoj email i broj telefona. Za sve su tu. Mnogo da se radi i mnogo se uči, al nekako nije ni teško kad je sve opušteno. Nisu striktni što se tiče rokova. Rok za rad je nedelju dana. Čak i ako se preda posle 3 nedelje, ne kažu ti ništa. Bitno je da si ti to uradio i da si savladao. Da si naučio. Pa šta ako si to uradio u nekom svom tempu, makar i kasnije. Bitno da sad imaš informaciju više i da nešto više znaš.
Opšti utisci
Iskustvo koje sam dobila za tih godinu dana je neprocenjivo. Neponovljivo. Sve se moglo, i da se izlazi i provodi, da se pregovara, pa da se putuje i da se uči i završi sve u roku. Pa da se onda vratiš u Srbiju punih pluća i s osmehom na licu.
Mirjana Pruginić
