Mia Brailo je diplomirana psihološkinja i novi član tima Ino Edukacije, i za vas će pisati sve o izazovima odvajanja od porodice i sticanju novih iskustava tokom školovanja u inostranstvu.
Studiranje u inostranstvu je nesumnjivo jedno od najdragocenijih i najuzbudljivijih iskustava koje ćeš pamtiti do kraja života. Prednosti studiranja u inostranstvu su bezbrojne i ne dovode se u pitanje. Međutim, biti student je izazovno, a biti student u inostranstvu je zasigurno još izazovnije. U ovom tekstu objašnjavamo koji su to najčešći izazovi sa kojima se studenti mogu susresti kada započinju školovanje u inostranstvu i predlažemo šta mogu da urade kako bi načinili tu tranziciju lakšom i neosetnijom (jer je ovaj smeli poduhvat ipak iskorak u nepoznato).
1. Udaljenost od mreže podrške i osećaj nostalgije
Studiranje u inostranstvu je fenomenalna stvar, kada sve ide kao po loju. Međutim, prolazićeš kroz teške periode kada se zaista možeš osećati usamljeno. U ovim momentima ćeš shvatiti značaj tvoje mreže podrške i koliko su ti zapravo roditelji i prijatelji važni u životu. Možda će ti proći kroz glavu kako nikad ne bi pomislio/la da će ti nedostajati sestra koja te nervira ili bakino konstantno nuđenje hranom. Iako si odvojen od porodice i prepušten samom sebi, ovo je idealna prilika da iskusiš kakav je osećaj biti samostalan i odgovoran za sopstveni život.
Savet: Osećaj usamljenosti je normalan i očekivan prvih nekoliko meseci u inostranstvu. Neka ti redovan razgovor sa porodicom i prijateljima postane navika. Takođe, budi otvoren za nova poznanstva i združi se sa kolegama i lokalcima. Gotovo svi internacionalni studenti su u identičnoj situaciji kao i ti i velika većina jedva čeka da sklapa nova prijateljstva. Vremenom, vrlo verovatno ćeš razviti novu mrežu podrške. Uostalom, iako možda nisu fizčki prisutni i ne mogu da te snažno zagrle, tvoji prijatelji i porodica su i dalje tu! Takođe, možda ćeš otkriti nova interesovanja i razviti zanimljive hobije koji će te okupirati i zbog kojih nećeš imati vremena da razmišljaš o tome koliko ti nedostaju porodica i prijatelji. Drugim rečima – uposli se: druži se, izlazi, upoznaj nove ljude, istražuj grad, uči jezik – mogućnosti su neograničene.
2. Kulturološki šok kad odeš na studije u inostranstvu
Vrlo brzo po dolasku u novu zemlju uočićeš kako lokalci imaju drugačiju perspektivu i način sagledavanja različitih stvari. Na početku ćeš se osećati kao potpuni stranac i biće ti potrebno vreme da razumeš i prihvatiš kulturološke razlike i drugačiji način života. Mnogi iskuse kulturološki šok pre nego što se integrišu i u potpunosti naviknu na život u novoj zemlji. Kultura, atmosfera, ljudi su drugačiji, ali zar to nije jedan od razloga zbog kojeg si se odlučio/la za ovo iskustvo i promenu? Kao inostrani student, gotovo je sigurno da ne poznaješ lokalne običaje i nisi upoznat sa njihovim načinom života. Vrlo verovatno ćeš napraviti greške, od kojih će mnoge biti neprijatne (i kojih ćeš se samo ti sećati, tako da nema razloga za stid!). Iskoristi situacije nesporazuma za uočavanje i razumevanje socijalnih normi i pravila u ponašanju.
Savet: Jedan od najjednostavnijih načina da izbegneš nesporazume jeste da posmatraš šta lokalci rade i kako se ponašanju (u društvu, na određenim mestima itd.). Na tebi je da pokažeš razumevanje u odnosu na ove razlike i da pokušaš da se što brže prilagodiš. Uostalom, ako nešto ne možeš da ukačiš, slobodno pitaj! Mnogi lokalci će biti i više nego voljni da ti objasne običaje svog naroda i da podele to znanje sa tobom. Takođe, budi otvorenog uma i neguj radoznalost i znatiželju. Ovo je idealna prilika da puno toga naučiš o nasleđu i tradiciji države u kojoj se nalaziš.
3. Jezička barijera kada se nađeš u novoj zemlji
Ovo je verovatno jedan od najočiglednijih izazova sa kojim se susreću gotovo svi studenti. Bilo da učiš jezik od početka ili ulažeš ogroman napor da razumeš lokalni akcenat, poteškoće u komunikaciji mogu biti prilično frustrirajuće pogotovu ako se od tebe očekuje da aktivno učestvuješ na predavanjima.
Savet: Nemoj da ti bude glupo da pitaš za pojašnjenja. Slobodno zamoli profesora ili kolegu da ponovi ono što je rekao/la. Takođe, budi otvoren/a prema drugim ljudima i nateraj se da što više razgovaraš sa različitim profilima (lokalci, profesori, studenti). Ljudi (pogotovu lokalci) veoma cene kada se neko trudi i želi da se uklopi. Nemoj se plašiti grešaka (jer ćeš ih sigurno praviti), to je najbolji (i jedini) način da naučiš sve što je potrebno.
4. Finansijske teškoće kad počneš da živim sam(a)
Briga o budžetu, bilo da se radi o ušteđevini ili zaradi, može biti izazovna, pogotovu ako ti je ovo prvi put da samostalno upravljaš svojim finansijama. Obično su troškovi brojni (školarina, smeštaj, literatura, hrana, izlasci), a resursi orgraničeni i zato je ovo idealna prilika da stekneš veštinu upravljanja novcem koja će ti služiti kroz ceo život.
Savet: Zapisuj svakodnevne troškove i vodi evidenciju. Mnogima je ovo pomoglo da uoče nepotrebne troškove i tako nauče da pametnije raspolažu svojim novcem. Možeš korisiti i neke od brojnih aplikacija koje tome služe. Takođe, jedan od načina da ušediš novac je da spremaš sebi hranu (ovo je idealna prilika da naučiš da kuvaš) ili jedeš u studentskoj menzi, umesto da se hraniš po restoranima ili napolju kupuješ gotovu hranu.
5. Organizacija vremena
Dok studiraš u inostranstvu imaš svu slobodu da biraš kako ćeš da koristiš vreme koje ti stoji na raspolaganju. Sloboda povlači za sobom i odgovornost, tako da postaješ jedini/a koji je odgovoran za to kako trošiš svoje dragoceno vreme. Posvetiti se učenju i obavezama nije lako, pogotovu ako se nalaziš u novom gradu i radije bi provodio/la vreme sa novim prijateljima istražujući mesta za izlaske. Vremenom ćeš otkriti koji je to savršeni balans između uživanja i učenja i usavršićeš veštine upravljanja vremenom.
Savet: Pokušaj da što manje vremena provodiš na društvenim mrežama. Ako ti je lako odvući pažnju i ako imaš poteškoće da se fokusiraš, napravi plan učenja i listu prioriteta. Ne oslanjaj se na svoju motivaciju (jer je ona promenljiva iz dana u dan), već razvij zdrave navike i oslanjaj se na njih (npr. odredi period dana koji ćeš posvetiti učenju i pridržavaj se te rutine). Naravno, ne zaboravi da se nagradiš nakon što uspešno ispuniš sve obaveze (zaslužio/la si!).
6. Drugačiji sistem školovanja u inostranstvu
Verovatno će zemlja u koju si došao imati značajno drugačiji sistem školovanja u odnosu na onaj na koji su navikao u Srbiji. Ne samo da ćeš morati da učiš na drugom jeziku, već će i provere znanja biti drugačije. Možda će se od tebe očekivati da su tvoje veštine akademskog pisanja na naprednom nivou. Sve ove promene i razlike iziskuju drugačiji pristup učenju, što ne znači da nećeš umeti da se snađeš.
Savet: Pitaj starije studente za njihova iskustva sa različitim kursevima i profesorima. Saznaj kako su učili pojedine predmete i koje strategije učenja su im bile posebno korisne. Takođe, ne ustručavaj se da ideš kod profesora na konsultacije – većina njih je svesna da biti internacionalni student nije jednostavno i da je mnogima potrebno usmeravanje i dodatno pojašnjenje.
Zaključak
Ono što ne treba dovoditi u pitanje je da se poteškoće i izazovi koje doživiš tokom studija u inostranstvu ne mogu meriti sa svim pozitivnim stvarima i životnim prilikama koje proističu iz takvog jedinstvenog iskustva. To je tvoja šansa da proširiš svoju zonu komfora, odrasteš i preuzmeš odgovornost za organizovanje sopstvenog života.
Mi u Ino Edukaciji se trudimo da svakog studenta informišemo i posavetujemo pre odlaska na studije, kao i da povežemo i upoznamo međusobno studente koji idu u isti grad i zemlju, kako bi se studenti osećali sigurnije i unapred krenuli da stvaraju prijateljstva i da svoje iskustvo studija u inostranstvu vide kao pozitivni izazov.
ŠTA JE STRES I DA LI SU STUDIJE U INOSTRANSTVU STRESNE?
Da li se prelazak na studije u inostrastvo može okarakterisati kao stres? O stresu se može govoriti onda kada je osoba izložena događaju koji doživljava kao pretnju, gubitak ili izazov, tj. kada osoba procenjuje da situacija zahteva ulaganje povećanih, vanrednih napora u cilju adaptacije. Drugim rečima, svaki događaj koji uključuje promenu u odnosu na prethodno stanje i koji menja uobičajeni tok života pojedinca može se kvalifikovati kao stresor.
Prelazak u drugu državu na studiranje ne samo da podrazumeva suočavanje sa nepoznatim, već i iziskuje prijagođavanja pojedinca na socijalnom, kulturološkom, komunikacionom i akademskom planu. Stoga, odlazak u drugu državu na studiranje definitivno može biti stresni događaj, ali ne uvek i ne za svakog. Evo i zašto:
Uvek treba imati na umu da ono što je stresno za jednu osobu u određenom trenutku njenog života ne mora biti stresno za drugu osobu ili za istu tu osobu u nekom drugom trenutku. Zbog toga je važno napomenuti da je doživljaj da je određena situacija stresna uvek subjektivna i individualna stvar. Treba biti oprezan prilikom kvalifikovanja nekog iskustva kao stresnog. Stoga, uvek treba pitati osobu kakav je njen subjektivni doživljaj date situacije. Tek ukoliko osoba prepoznaje da je suočena sa problemom i procenjuje da u datom trenutku nema potrebne kapacitete da prevaziđe problem, onda zasigurno možemo reći da datu situaciju doživljava kao stresnu.
Kako da prepoznaš stres?
Stres se može manifestovati na različite načine, a ovo su neki od najčešćih znakova stresa:
- Emocionalne reakcije karakteristične za stres najčešće su osećanje anksioznosti, straha, besa i tuge, a mogu se javiti i stid, krivica, prezasićenost. Takođe, mogu se javiti i česte promene raspoloženja, napetost, bezvoljnost, kao i doživljaj bespomoćnosti
- Kognitivni znakovi stresa mogu se manifestovati kao teškoće u koncentraciji i pamćenju, kao i poremećaj pažnje
- Telesni znakovi stresa obično uključuju pojačano lupanje srca, ubrzano disanje, bolove u želucu, znojenje ruku, nesanicu, prekomerno spavanje, gubitak ili pojačan apetit.
- Promene u ponašanju koje obično podrazumevaju povlačenje u sebe, površno obavljanje obaveza, agresivno ponašanje, pojavu nekontrolisanih ispada, kao i oblike zavisničkog ponašanja (prekomerno pušenje i konzumiranje alkohola, prekomerni unos hrane, gledanje TV-a, igranje igrica)
U slučaju da osoba ima većinu ovih tegoba i nakon 6 meseci po prelasku u drugu zemlju, možemo pretpostaviti da ima poremećaj prilagođavanja koji se javlja kao posledica stresa. Manifestacije poremećaja prilagođavanja uključuju depresivno raspoloženje, anksioznost, zabrinutost, obeshrabrenost, bespomoćnost i pad efikasnosti u svakodnevnim aktivnostima. Kod mladih mogu se i javiti agresivno i antisocijalno ponašanje.
Ukoliko kod sebe prepoznaš većinu ovih tegoba savetujem ti da potražiš pomoć porodice ili prijatelja, a poželjno bi bilo da neko od njih već ima slična iskustva sa studija, te bi mogao/la da dobiješ savet iz prve ruke. Međutim, ako je pritisak koji osećaš ogroman i imaš doživljaj kao da si preplavljen negativnim emocijama, nemoj se ustručavati da taj problem rešiš kroz razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom.
Ono što je važno da zapamtiš jeste da su osobe koje na raspolaganju imaju veći broj oslonaca u životu otpornije na stres. Porodica i prijatelji su uvek tu za tebe i zato je veoma bitno da koristiš svoju mrežu podrške i tražiš pomoć od okoline. Takođe, osobe koje su srčane, žilave i rezilijentne uvek pokušavaju da sagledaju stresni događaj kao mogućnost, izazov i šansu za lični razvoj, a ne kao gubitak, pretnju ili rizik.