Podelite s prijateljima:

Danas smo ugostili Ivanu Stradner, PhD, profesorku na katedri za Pravo na prestižnom Univerzitetu Berkli u San Francisku, USA. Kao neko ko je tamo završio master i doktorske studije, i ko danas predaje, bila je pravi sagovornik na temu upisa studija u Americi i skandalima koji su se nedavno desili.

Ivana-Stradner1.jpg

INO: Ćao Ivana! Kao neko ko radi na Berkliju, i ko je studirao tamo, sigurno imate stav o trenutnoj situaciji sa kupovinom upisa na top univerzitete u Americi?

Ivana: Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, treba napomenuti šta znači “kupovina upisa na top univerzitete u Americi”. Dosta stranih ali i srpskih medija su ovaj skandal predstavili kao davanje mita komisijama na fakultetu koje su zadužene za prijem studenata, što nije u ovom slučaju tačno. Naime, FBI je posle dugogodišnje istrage izneo dokaze gde su 50 ljudi optuženi za nezakonito upisivanje na prestižne američke fakultete tako što su korumpirali upisne komisije tokom ACT i SAT testova i tako što su treća lica pisali ispite za druge. Takođe, tokom istrage došlo je do saznanja da su i sportski treneri na univerzitetima primali mito kako bi se primili studenti sa impresivnim sportskim biografijama koje su lažne jer ti studenti se nikad nisu ni bavili profesionalno sportom.

Ovaj slučaj je dosta potresao Ameriku ne samo zato što je učinjena velika prevara prilikom upisa na top fakultete već je otvorilo i dodatno pitanje “pravednosti” i meritokratije prilikom upisa na ove prestižne institucije. Naime, već godinama se vodi rasprava da li su ove institucije samo rezervisane za elitu ili i manje privilegovani djaci imaju pristup ovim institucijama. Dugačak je put do top fakulteta i roditelji moraju dosta da ulože u decu kako bi bila spremna za upis. Ovde se postavlja se važno pitanje da li je “više” ilegalno potplaćivati proktore na strandardizovanim ispitima poput SAT i lažirati dokumenta koja se tiču sportskih mogućnosti ili je to “manje” moralno nego donirati milione na top univerzitetima, kako bi vaše dete imalo više šanse da bude primljeno.

 

Amerika postaje sve više i više klasno društvo gde ove institucije postaju sve manje pristupačne srednjoj klasi i da li će se politika upisa promeniti u budućnosti, ostaje otvoreno pitanje, posebno posle ovog skandala.

INO: Interesantno je da se u Srbiji kupuju diplome, a u Americi samo upis na top univerzitete. Šta nam to govori o težini upisa na Univerzitete poput Harvarda, Jejla, Oxforda?

Ivana: Top fakulteti su više od fakultetske diplome u Americi – oni su karta za ekonomsku mobilnost, posebno za siromašne studente. Kako Amerika postaje sve više društvo sa velikim razlikama izmedju bogatih i siromašnih, školovanje na ovim univerzitetima vam omogućava da imate pristup ljudima i kontaktima, koje na nekim drugim institucijama ne biste mogli da imate. U današnje vreme, dosta poslova ne zahteva formalnu diplomu (npr. IT) tako da kupovina duplome nije cilj. Cilj je da se kupi ulaznica za znanje, kontakte i mogućnosti, koje vam ove institucije omogućavaju.

INO: Teže je upisati osnovne studije, nego Master ili doktorske studije na top univerzitetima. Da li možete da objasnite našim čitaocima zašto? I kakve veze imidž Srbije, ili uopšte Balkana ima sa tim?

Ivana: Top američki fakulteti su selektivni i pri izboru studenata za master i doktorata. Na primer, na mojoj klasi prijavilo se oko 2.500 master studenata i primljeno je oko 100, a na doktorat samo nas šest.

 

Selekcija na osnovim studijama je izuzetno stroga i na top univerzitete se prijavi u proseku preko 40,000 studenata svake godine a samo oko 5% bude primljeno. Razlog zašto je teško upisati osnovne studije u Americi ukoliko ste iz Srbije je zato što Vukova diploma iz srednje škole i odličan SAT test nisu dovoljni da bi se dobila karta za ulazak na ove fakultete. U Americi roditelji “pripremaju” svoju decu za najbolje fakultete od njihovog detinjstva.

Naime, izbor osnovne škole će zavisiti u koju ćete srednju školu ići. Selekcija srednješkolskog obrazovanja će diktirati za koje ćete fakultete biti spremni jer nemaju sve škole u Americi iste standarde. Takodje, komisije koje biraju studente gledaju vašu aplikaciju na holistički način- veoma je bitno da imate vannastavne aktivnosti i da ste pokazali liderske sposobnosti tokom školovanja. Takođe, za upis je potrebno da imate i pismo preporuke gde će neko “garantovati” za vas. Ovde profesori pre svega ne znaju da pišu pisma preporuke jer reći “bio je redovan na nastavi i dobio je najbolju ocenu” nije dovoljno. Takodje, ni preporuka predsednika Srbije vam neće pomoći ukoliko u toj preporuci nema konkretnih detalja o vašim uspesima i jasna povezanost kako vas ta osoba zna i na koji način ste sarađivali da vas je bolje upoznala.

Ivana-Stradner-5.jpg

INO: Ipak, top univerzitete je moguće upisati, ali su potrebni vrhunski akademski rezultati. Dosta naših studenata koje smo pripremali, uspeli su u tome, ali su zaista bili sjajni. Ono što je postalo teže nego ranije je dobijanje punih stipendija. Svedoci smo da na primer đaci Matematičke gimnazije dobijaju pune stipendije, ali mahom oni koji su osvojili nagrade na međunarodnim takmičenjima. Naš utisak je da dobre ocene više nisu dovoljne za lak upis i stipendiju na Harvard ili Oxford, potrebna je i neka međunarodna potvrda. Kakav je Vaš utisak?

Ivana: Ovo bih povezala sa prethodnim pitanjem o imidžu Balkana. Naime, naše školstvo nije uniformisano i standardizovano kao u nekim drugim zemljama poput Francuske npr. gde već decenijama se zna kako može da se izvrši evaluacija ocena. Kad neko vidi našu djačku knjižicu nije jasno šta znači “petica” iz biologije ili geografije u skladu sa američkim standardima. Ne postoji evaluacija kurikuluma koji bi američki univerziteti razumeli. Takodje, čak i ukoliko vaš profesor geografije napiše da ste bili najbolji đak u celoj njegovoj karijeri, to daje nedovoljno informacija o vašem znanju iz te oblasti. Zato se gledaju međunarodne nagrade kao sigurna potvrda vaših kvaliteta. Naravno, to ne znači da samo ljudi koji pobede na svetskoj olimpijadi iz matematike stiču mogućnost da pohađaju najbolje fakultete. Bitno je da u aplikaciji pokažete da osim odličnih ocena, imate različita interesovanja. Nemojte zaboraviti, da top američki fakulteti vole da prave buduće lidere tako da objasnite u aplikaciji kako vi sebe vidite kao budućeg lidera u oblasti koja vas interesuje.

Ivana-Stradner-1

INO: Jednom u razgovoru s nama rekli ste da je “American Dream” mrtav. Da li je istina da se sada teže dobijaju stipendije nego devedesetih?

Ivana: Amerika je decenijama vladala širenjem svoje “meke moći” koja se odnosila na promociju njihovih demokratskih vrednosti, pa samim tim, i njihovog obrazovanja.

 

Nekada je Amerika imala ozbiljan budžet, ali su posle hladnog rata državne stipendije smanjene. Posebno tokom devedesetih i posle “petog oktobra” dosta Srba su otišli u Ameriku da se školuju i dobijali su stipendije kao budući lideri. Danas Balkan više nije američki politički prioritet, tako da su i stipendije značajno smanjene.

To naravno da ne znači da nije moguće jer postoje fantastične stipendije poput Fulbright programa i raznih programa razmene tokom studija, ali pune stipendije za osnovne studije i master su postale retke. Kada aplicirate, raspitajte se na fakultetima za stipendije, jer sami fakulteti imaju svoje fondove iz kojih su spremni da pruže parcijalnu finansijsku podršku. Amerikanci su odlični skauti za talentovane ljude koje žele da zadrže. Nemojte da se ustručavate da se u aplikaciji pohvalite vašim uspesima.

Ivana-Stradner-4.jpg

INO: Šta biste preporučili studentima koji teže ka top univerzitetima i stipendijama?

Ivana: Kao prvo, morate da verujete u sebe! U Srbiji se veoma ceni skromnost kao vrlina, jer je to deo naše kulturne baštine. Često ćete čuti “ćuti i nemoj da se ističeš, budi zlatna sredina”. Ja ne mislim da je takva vrsta skromnost vrlina. Čovek nikako ne treba biti arogantan, ali mora da ima dozu zdravog samopuzdanja i da veruje u sebe jer ukoliko vi ne verujete u sebe, neće ni upisna komsija. Takodje, počnite pripremu na američke fakultete što ranije tokom srednje škole. Aplicirajte za prakse čak i kada su neplaćene jer je to investicija u budućnost. Aplicirajte na što više fakulteta, kako biste mogli da pregovarate o stipendijama. Konačno, iako je upis na top fakultete težak, nije nemoguć. Bitno je imati volju, uložiti puno rada i da se okružite ljudima koji će vas bodriti. Studiranje u Americi je prelepo i vredno je svakog truda. Srećno!


 

Ako želite da studirate u inostranstvu pošaljte nam besplatan upit

Podelite s prijateljima: