Danas piše Filip Leskaroski, student Univerziteta Komenski u Bratislavi i novinar u globalnoj medijskoj kući World Business Press Online

Studije u Slovačkoj – zašto baš tamo?

Interesantno je da do mog upisa nisam često čuo da neko ide na usavršavanje u ovu zemlju Višegradske grupe. To je šteta za naše studente, imajući u vidu da je Slovačka zemlja koja je neverovatno mnogo napredovala u poslednjih 15 godina, dok je Bratislava grad koji je na 45 minuta vožnje od Beča (granice Bratislave i Beča su ujedno i granice država). Studije na nekim državnim fakultetima su besplatne za srpske studente, ali su zato kriterijumi, ukoliko ne ispunite ono što se od vas očekuje, više nego rigorozni. Generalni utisak o nivou visokog obrazovanja ovde jeste da je slično onako kako geografska karta nalaže – nalazi se negde ispod najrazvijenih Zapadnih zemalja i iznad nerazvijenih balkanskih, i postoji tek nekoliko programa na engleskom.

Dostupne stipendije

Kada govorimo o studijama, najčešći rok za prijave na državnim univerzitetima u Bratislavi jeste do 31. marta. Ono što je dobro jeste da sve ide onlajn, tako da je prijava nešto gde ne bi trebalo da imate većih problema. Prijave se šalju i u hard-copy izdanju, te se spremite na igranku sa dokumentacijom koja je u svakoj zemlji slična. Od stipendija koje su dostupne, našim studentima su na raspolaganju CEEPUS (SAIA), stipendija Višegrad grupe i samo nekoliko stipendija Ministarstva obrazovanja Slovačke, a njih nije lako dobiti (posebno važi za Višegrad gde se za 4-5 stipendija namenjenih Slovačkoj takmiče studenti iz 13 istočnoevropskih zemalja). Još jedna važna okolnost jeste to što stipendije nisu velike i iznose tek nekoliko stotina evra, što opet za ovu zemlju nije tako malo imajući u vidu niže cene u odnosu na razvijenije članice EU.

studije bratislava

Kako aplicirati za stipendiju pre upisa

Važna napomena u vezi sa stipendijama jeste da se često dešava da za stipendije morate aplicirati pre samog upisa na fakultet, tačnije rokovi su najčešće do 31. januara. To ne treba da vas plaši, budući da sve institucije prihvataju vašu aplikaciju na fakultet kao validan dokument do upisa samog fakulteta, te vam je to zapravo ulaznica za sledeći korak kada ćete dokazivati da ste upisani. Od dokumentacije, najčešće su to standardni dokumenti – aplikacioni formulari, preporuke profesora, CV, motivaciono pismo, draft verzije predmeta koje ćete pohađati i sl.

Moj master

Ja sam na Evropskim master studijama na Fakultetu društvenih i ekonomskih nauka Univerziteta Komenski u Bratislavi. Moj program  je prilično mlad (postoji od 2002. godine), budući da je i tema specifična – Evropske studije, koje su spoj politikologije, makroekonomije i međunarodnih odnosa. Izučava se Evropska unija u dubinskom smislu, sa svim prednostima i manama, dolaze gostujući pradavači iz drugih EU zemalja, kao i najvažnijih institucija, tako da ćete sa te strane dobiti fenomenalno znanje jedne stabilne članice EU. Master program traje dve godine i sva predavanja i vežbe su obavezni, tako da je veoma važno pripremiti se za sve navedene okolnosti.

Šta ako…

Obrazovanje je s druge strane prilično različito u odnosu na Srbiju i razlike se kreću od načina ocenjivanja, samog ocenjivanja, težine ispita do onog ružnijeg dela – šta se događa ako padnete ispite. Možemo reći slobodno da u Bratislavi studije pohađaju zaista najbolji studenti, zato što državni zakon nalaže da u slučaju da od pet predmeta padnete dva obavezna, momentalno budete ispisani sa fakulteta! Šale i praštanja nema. Takođe, zakonom je propisano da ćete morati da na kraju platite obe godine ako fakultet ne završite na vreme.

Cene se rad, ažurnost i posvećenost, zato ono sprsko „što možeš danas ostavi za sutra” može bukvalno da vas košta nastavka života ovde.

Život na Dunavu

Kada govorimo o samom životu u Bratislavi, opisao bih ga u tri reči – miran, inspirativan i izazovan. Bratislava je grad sa nešto manje od pola miliona stanovnika, nalazi se na Dunavu i ima zanimljivu istoriju. Spoj je Austro-Ugarskog uticaja sa prelepim starim gradom u centru, modernim biznis kvartom na obali Dunava, ali i „kockastim” komunističkim zgradama poput onih u balkanskim zemljama. Na oko 500.000 ljudi dolazi 56.000 studenata, što je veliki procenat. Koga zanima noćni život, možemo reći da se prilično razlikuje od balkanskog jer su pabovi ono što preovlađuje, a fantastična okolnost je što su mahom svi klubovi u centru i tako možete „šećkati” lagano od jednog do drugog. Ovde je od aprila do oktobra najlepši period godine, budući da je grad prepun turista i sve živne.

bratislava-1239260_1920

Cene života

Cene života u Bratislavi su na sličnom nivou sa Beogradom. Neke namirnice su skuplje, neke su jeftinije. Takođe, u samom centru grada možete popiti espreso za jedan evro ili pivo za evro i po, što je u drugim evropskim glavnim gradovima nezamislivo. Sve to čini studentski život privlačnim čak i ako nemate stipendiju, a uspete da se izborite za neki koliko-toliko dobar part-time posao kao student. Takođe, studentskih poslova ima prilično mnogo i studentskoj agenciji možete reći kojim danima ste slobodni, te ćete u skladu sa time dobijati i ponude. Najjeftinija opcija života biće vam stanovanje u domu, zato što su cene rentiranja stanova u Bratislavi jedna od skupljih egzibicija.

O Slovačkoj

Slovačka je vrlo interesantna zemlja, s kojom ja imam posebnu povezanost jer mi je majka bila Slovakinja iz Kovačice, malog mesta u Vojvodini. Sa stabilnih 5,5 miliona stanovnika u poslednih desetak godina, ova država je rođak svog severozapadnog jačeg suseda – Češke, a graniči se i sa Austrijom koja joj zadaje tempo u tom maratonu ekonomskog razvoja. Zemlja je lepa i tek sam krenuo da je upoznajem. Na severu su Visoke Tatri, planine koje su i popuarno ski-odmorište, dok i ostali gradovi obiluju lepim građevinama i trgovima. Slovaci su naročito prema Srbima prijatni kao narod, te ćete se zbog toga osećati kao kod kuće i nećete imati osećaj da ste otišli iz svoje zemlje.

Poslovne šanse

Kao neko ko je došao bez stipendije, prvi uslov koji sam morao da ispunim bila je organizacija dugoročnog finansiranja mog života u drugoj zemlji. Poslovne prilike sam krenuo da tražim mesecima ranije još iz Srbije i uspeo da se svojim kvalifikacijama izborim za nešto što smatram svojim najvećim uspehom do sada u karijeri. Poslovne šanse ovde su svakako veće nego u Srbiji, budući da je tržište otvorenije i prilagodljivije jer ste na teritoriji EU.

Reč više o odlasku

Nekako mi se sada, posle šest meseci života van zemlje, čini da je na Balkanu prisutna prevelika fama oko odlaska u inostranstvo kao nečeg nesvakidašnjeg. Na našu žalost, sigurno je da je glavni razlog tome što smo prinuđeni da često gledamo na to kao odlazak bez povratka u nekom trenutku. Slovaci mnogo drugačije, otvorenije i lagodnije gledaju na to, iako i kod njih mladi odlaze u Nemačku i Skandinaviju. Još jedna razlika ovde je što svi studenti rade i po dva posla, te je sramota u društvu ako pored roditelja ne doprinosite svom izdržavanju tokom studija.

Moj odlazak na master studije u inostranstvo je u profesionalnom i ličnom smislu najbolji potez koji sam povukao u životu, zato što mi je otvorio nove horizonte i perspektive koje u zatvorenom krugu ljudi ne možete da sagledate.

Kada sve stavim na vagu, savet vam je da iskusite život van zemlje bez obzira kakav će ishod biti.

Filip Leskaroski

Možete ga pratiti na LinkedIn-u i Facebook-u.


Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko pripreme dokumentacije i biranja programa, pošaljite nam besplatan upit

logo final-01