Master studije posle deset godina rada u NVO sektoru unele su veliku promenu u njen život. Donosimo vam intervju sa Anitom Mitić, doskorašnjom direktorkom YIHR-a, studentkinjom u Teksasu i dobitnicom prestižne Fulbright stipendije.
Kako je živeti u Teksasu? Kada neko spomene Teksas uvek pomislimo na kauboje, velike bifteke i velika prostranstva…
Ne kaže se bez razloga: sve je veće u Teksasu, jer stvarno jeste. Ali ono što će meni zauvek ostati najveći utisak Teksasa je koliko su ljudi fini i topli i mislim da se po tome Teksas najviše razlikuje od ostatka Amerike. Naravno ukoliko dođete ovde, videćete kauboje na svakom koraku, ali videćete i grad kao npr. Ostin, koji je neverovatno urban i zabavan. Teksas je zaista i jedno i drugo. Ono što je još posebno je teksaški ponos, tako da se mora voditi računa kako se odnosite prema kulturi ove države.
Studiraš na velikom Texas A&M univerzitetu, koji se nalazi u centralnom Teksasu, između Ostina i Hjustona, u velikom kampusu. Kakvo je tvoje iskustvo biti u velikom kampusu, a u malom mestu?
Preseliti se u ovako mali grad iz Beograda je definitivno jedan od najvećih izazova, bar za mene koja nikada nisam živela u malom gradu. Sa druge strane Texas A&M je toliko veliki kampus da ima 10 autobuskih linija samo unutar kampusa. Ono što je dobro jeste da je sve, ali apsolutno sve ovde napravljeno za dobrobit studenata i postoji toliko programa i događaja da nikada nije dosadno. I to je zaista olakšavajuća okolnost. Ipak, nije lako živeti u mestu u kome nema ništa sem univerziteta, što to nam ipak omogućava da se apsolutno posvetimo studijama. Još jedna dobra okolnost je to što je za razliku od Texas A&M-a, Bush škola je zaista mala, što nam omogućava da imamo časove u malim grupama i individualan odnos sa profesorima.
Odabrala si Master International Affairs, program International Affairs and Security, na Bush School of Government and Public Service. Kakvi su ti utisci za sada, kada je prošao prvi semestar?
Prvi semestar je prošao super. Na početku je bilo puno izazova jer je Bush škola izuzetno zahtevna, a meni je ovo prvi put da studiram na engleskom jeziku. Takođe trebalo mi je vremena da se naviknem da drugačiju kulturu u učionici, kao i na to kako funcioniše ceo sistem. Ali kada je prošao taj prvobitni šok, onda je sve bilo baš fenomenalno.
Najveći utisak u prvom semestru je definitivno otkiće da ja studiram u sistemu u kome je sve napravljeno da budem najbolja moguća verzija sebe.
Ponekada mi se dešavalo da radim i više nego što profesori traže, jer mi je toliko interesantno i zanimljivo to što učimo. Takođe, pošto nas je na časovima 10 do 25 (nikada više od toga), profesori imaju uslove da nas motivišu i guraju da budemo što bolji. I u takvom sistemu, potpuno je prirodno da napreduješ.
Da li je izbor tvojih Master studija vezan za tvoj dugogodišnji rad u civilnom sektoru? Da li misliš da ti radno iskustvo pomaže sada u studijama?
Ja sam se odlučila za program koji je potpuno drugačiji od onoga što sam ranije radila, jer sam htela da proširim svoje vidike. I tako je i ispalo, samo što sada učim da gledam na iste stvari, ali iz drugačije perspektive i to je zaista neverovatno iskustvo. Da je meni posle 10 godina radnog iskustva lakše, sigurno da jeste ali sa druge strane čovek mora biti otvoren da čuje i pokuša da razume drugačije mišljenje.
Dobitnica si prestižne Fulbright stipendije, Da li možeš da nam kažeš više o ovoj stipendiji?
Osnovna uloga stipendije jeste naravno da dođete u Ameriku da studirate, ali iskreno ova stipendija je mnogo više od toga. Prvo što automatski dobijate sistem podrške koji vam olakšava život na svakom koraku, a drugo što niste sami, jer Fulbrajt studenata ili alumnista ima skoro na svakom univerzitetu u Americi i oni atomatski postaju vaša porodica. A to puno znači. Naravno, Fulbrajt otvara mnoga vrata i postoji veliko poštvanje za studente koji su i Fulbrajtovci, ali i očekivanja su veća.
Da li si polagala TOEFL ili GRE testove? Šta ti je bio najveći izazov tokom aplikacionog procesa za Master i Fulbright?
Polagala sam i TOEFL i GRE. TOEFL mi nije bio problem jer mi je engleski dobar i zasta mislim da može da se spremi bez problema. GRE mi je sa druge strane bio baš težak. Ja nisam imala puno vremena da se spremam, ali moja preporuka je da izdvojite bar 6 meseci za spremanje ovog ispita. GRE je traži potpuno drugačije razumevanje engleskog jezika, a i jedan deo je matematika što meni nikada nije bila jača strana. Najveći izazov tokom aplikacionog procesa mi je bilo čekanje, jer proces traje više od godinu dana.
Imaš još godinu i po dana do kraja Master studija. Da li imaš neke planove studija ili još nisi odlučila?
Volela bih da nastavim svoje studije posle master programa ovde u Americi, tako da ću uskoro početi da se bavim time. Ali moguće da ću i promeniti tu odluku posle još godinu i po dana studiranja. Videćemo.
Za kraj – šta bi poručila našim čitaocima?
Ukoliko razmišljate da idete u inostranstvo da studirate, ali se plašite ili mislite da niste dovoljno dobri, pametni, samostalni ili šta god vas plaši u vezi sa tim, pokušajete da razumete da to svi mislimo i svi imamo strahove. Jedino što ne dozvoljavamo da strahovi upravljaju našim odlukama. Da, teško je preseliti se i otići na studiranje u inostranstvo, ali sa druge strane dobićete stvari za koje nikada niste ni znali da su vam potrebne.
Ako želite da studirate u inostranstvu, pošaljite nam direktan upit 