Danas na meniju prava poslastica !
Intervju sa Stefanom Anđelkovićem, masterom bioinformatike sa Kembridža, koji je studirao sa punom stipendijom Pexim fondacije. O svojim iskustvima, studijama fizike i životu u Engleskoj pričao nam je dok smo šetali Naučno-Tehnološkim Parkom Zvezdara.
Predstavite se našim čitaocima?
Radim kao bioinformatički inženjer u američko-srpskoj kompaniji Seven Bridges Genomics. Mi pružamo IT podršku istraživačima i ostalim korisnicima koji vrše genetske analize, za rad na cloud-u.
Šta ste studirali na Kembridžu?
Zvaničan naziv mog programa je Master of Advanced Studies in Physics. Tokom mastera sam se specijalizovao za fiziku visokih energija, odnosno fiziku elementarnih čestica. Za Kembridž sam se odlučio zbog više faktora. Primarni faktori su bili relevantnost istraživačkih projekata za master studente, kvalitet kurseva i sadržaji koji me interesuju, kao i stimulativno okruženje za život i rad.
Master studentima fizike se nude teme za master rad koje su jako moderne i bitne kako za današnju fiziku, tako i za druge oblasti. Visoka je zastupljenost interdisciplinarnih projekata, pa se tako nude teme vezane za globalno zagrevanje, razvoj novih materijala, pa čak i terapije tumora prostate. Svi predmeti su izborni, sa tim da postoje kategorije iz kojih mora da se ispuni minimalna kvota od po 3 predmeta. Tako je moj izbor predmeta bio vrlo raznovrstan: od Astročestične fizike, pa sve do Preduzetništva.
I kako je studirati na Kembridžu?
Specifičnost koja odlikuje Kembridž i Oksford je ta da su univerziteti organizovani u manje celine koje se zovu koledži. Ovi koledži, za razliku od američkih koledža, prestavljaju društvene zajednice koje čine studenti, profesori, istraživači, i ostali zaposleni. Koledž je ujedno i smeštajni kapacitet, ali i tim u sportskim ligama. Ja sam bio član St Edmund’s College-a, poznatog po društvenosti, jednakosti i visoko zastupljenoj internacionalnosti (oko 400 studenata iz preko 70 zemalja), i bio sam član fudbalskog tima svog koledža. Sa druge strane, većina srpskih studenata studira na Trinity College-u, koji je najbogatiji, i može da obezbedi stipendije našim studentima, ali i najprestižniji. Na njemu je svojevremeno bio i ser Isak Njutn.
Kako biste opisali život tokom studija?
Sam osećaj života i studija tamo je nešto što je jako teško opisati. Svaki dan je kao put kroz vreme. Imao sam prilike da vidim originalne knjige Njutna i Beketa, ručam u pabu „The Eagle“ gde su Votson i Krik finalizirali svoj model DNK… Sama završna svečanost gde mi je dodeljeno zvanje mastera se sastoji iz povorke i rituala starog 8 vekova.Bio sam i prisutan u trenucima novih otkrića koja će oblikovati budućnost. Npr. predavao mi je profesor iz tima koji je otkrio gravitacione talase, pa smo imali online uključenje u konferenciju za štampu gde je to otkriće objavljeno.
Kembridž je poznat po tradiciji, i jedna od odlika mu je da, školujući elitu, redovno organizuje mnogobrojne formalne večere, koktele i prijeme sa formal dres kodom.
Studentima su najupečatljivije formalne večere gde uglavnom nose pelerine koje su obavezni deo odore za ceremonije matrikulacije i diplomiranja, večeraju u salama poput one iz Hogvortsa, uz svetlost sveća i vino. Tu se često povedu ozbiljne intelektualne diskusije, sa temama od modernih naučnih otkrića i njihovog uticaja na društvo, do migrantske krize.
Zvuči divno!
I jeste 🙂
Sigurno ste imali i druge opcije. Koje su to bile?
ETH Zurich (Cirih, Švajcarska), Paris 6 – Pierre et Marie Curie (Pariz, Francuska) i Erasmus Mundus Master in Nanoscience and Nanotechnology (1. godina KU Leuven, u Belgiji, a 2. godina Grenoble, u Francuskoj).
Studirali ste sa stipendijom Pexim fondacijom, koja iako je u Srbiji, nije toliko poznata studentima.
Pexim fondacija je osnovana 2010. godine sa ciljem stipendiranja master studenata iz Srbije i Makedonije za studije na Kembridžu kako bi se vratili u domovinu, i svoje novostečeno znanje i vestine podredili ekonomskom, drustvenom i političkom razvoju svoje zemlje. Dosad, Pexim fondacija je u saradnji sa svojim partnerima (Cambridge Trust, CIRSD – Center for International Relations and Sustainable Development, Ministarstvo omladine i sporta) stipendirala 20 studenata.
Opišite nam studentski život u Engleskoj? Kakvo iskustvo nosite?
Studentski život u Engleskoj je jedno izvanredno iskustvo. Najveća prepreka za navikavanje mi je bila to što sam morao da poradim na svom tajm menadžmentu, pošto žurke tamo neretko počinju ranije nego kod nas i završavaju se u 1am, a nekad i ranije (naravno, ima izuzetaka). Takođe, noćni život ume da bude skup. Klub koji sam najviše posećivao, Kuda Cambridge, naplaćuje ulaz 8 GBP, a piće u proseku košta 4 GBP, tako da, nisam izlazio tako često kao u Beogradu. Sa druge strane moj koledž je organizovao tematske žurke svake druge subote, a bilo je i okupljanja Jugosfere, i Srpskog društva na Kembridžu.
U svakodnevici, ono što mi je posebno privuklo pažnju jeste to da se studenti mnogo više bave sportom nego što sam očekivao, i podstiču se na to od strane univerziteta. Neki od mojih prijatelja sa koledža su se oprobali u 5 i više sportova tokom sezone. Takođe, pratimo sport. Imali smo jedan neobičan doživljaj ove godine tokom finala Rolan Garosa: u koledž baru u kojem sam pratio utakmicu je bilo više Srba nego Britanaca. Normalno, ubrzo se slavila Noletova pobeda.
Koja je razlika između studija u Engleskoj i Srbiji?
Velika je razlika u načinu na koji se organizuje nastava, kao i pristupu profesora u radu i odnosu sa studentima. Na Kembridžu je školska godina podeljena u 3 trimestra, između kojih su 2 raspusta od po mesec i po dana. Ispiti se organizuju ispitnim rokovima tako da mogu da se nađu i 3 ispita u 2 dana, a nema popravnih. Sa druge strane, ne postoje predispitne obaveze koje se boduju, već se ocena isključivo bazira na znanju prikazanom na ispitu. Na osnovnim studijama fizike gotovo svi ispiti su koncentrisani u 2 nedelje u junu, tako da studenti nemaju kompletan feedback kakav im je progres. Nemaju nikakvih drugih testova tokom godine. Ideja je da se fokus premesti maksimalno sa ispita na samo učenje. Sa druge strane, u Srbiji se stalno potenciraju kolokvijumi i ispiti, tako da se negde usput izgubi učenje kao razlog zašto upisujemo studije.
Druga bitna razlika studija u Srbiji i UK je to što se neguje interdisciplinarnost i poštuje se svačiji izbor karijere nakon studija koja ne mora da bude u istoj oblasti za koju su se inicijalno školovali.
Sa druge strane, u Srbiji je česta pojava da profesori gledaju studente koji razmišljaju o nelinearnoj putanji u karijeri sa osuđivanjem i prekorom. Zbog toga se destimulišu studenti da razvijaju veštine koje bi im eventualno pomogle u karijeri. Takođe, to koči razvoj sklonosti studenata ka interdisciplinanrnim projektima, i čini da ih obrazovanje sputava, umesto da oslobađa. Statistike Departmana za fiziku na Kembridžu pokazuju da svega jedna trećina studenata nastavlja da se bavi istraživanjima, dok ostali mahom odlaze u IT industriju i finansije. Sa druge strane, u Srbiji je još nepojmljivo da fizičar radi u banci. Nadam se da ću svojim primerom uspeti da pomognem razbijanje te dogme.
Imate našu podršku!
Hvala 🙂
Kao alumni Vi dobro znate šta je potrebno da bi se neko prijavio na Kembridž?
Kembridž nema eksplicitno definisane idealne kandidate za određene studijske programe. Generalno se očekuje da su to studenti koji su pokazali veliko interesovanje za ono što studiraju, kao i za oblast za koju se prijavljuju. Zatim, očekuje se da su studenti dovoljno sposobni i odgovorni da mogu da prate studije na Kembridžu, ili bilo gde drugde, ne zapostavljajući privatni život, jer je politika Kembridža da studenti nakon svog programa treba da izađu kao kompletniji ljudi i bogatiji za znanje, veštine i kontakte, a ne uskraćeniji za osnovne elemente života, kao što su prijatelji i porodica.
Kakva je aplikacija?
Što se same prijave tiče, u zavisnosti od studijskog programa mogu da se traže razne stvari u okviru dodatne dokumentacije. Moja prijava je zahtevala samo online obrazac u kojem sam pored svojih podataka unosio i po nekoliko paragrafa na temu svojih istraživačkih iskustava i motivacije da studiram na željenom programu, kao i budućih planova; potvrdu o ocenama sa fakulteta i 2 pisma preporuke od profesora sa fakulteta. Za neke druge oblasti mogu da se traže i eseji, ili portfolio. Nisam imao nikakav intervju – izabran sam isključivo na osnovu svoje prijave.
Iskustvo je pokazalo da se od studenata, u zavisnosti od programa i background-a, očekuje prosek ocena preko određene granice koja je za moj program bila 9.00, dok za neke druge može da bude i 9.50, pa čak i 10.00. Takođe, postoje i minimalne kvote za IELTS/TOEFL koje se definišu pojedinačno za svaki studijski program, i neretko sadrže minimalne kvote za svaki deo ispita.
Pored toga, krajnje je poželjno, mada ne nužno neophodno, da kandidat u vreme prijavljivanja ima iza sebe barem jednu letnju praksu, od minimum mesec dana, po mogućstvu u inostranstvu.
Koje je najpozitivnije iskustvo koje ste poneli sa studija u Engleskoj?
Poneo sam mnogo pozitivnih iskustava, naročito vezanih za srpsku zajednicu tamo, ali ono što bih izdvojio kao specifično za moje same studije, jeste taj momenat kada sam na predmetu Astročestična fizika imao promenu gradiva tokom samog kursa koji je trajao svega 2 meseca, jer je u međuvremenu objavljeno otkriće gravitacionih talasa. Sam taj osećaj da je to što učim tamo frontier science, bio je neprocenjiv.
Da li ste imali neko negativno iskustvo?
Nisam imao nekih značajnih negativnih iskustava. Ali ako bih izdvojio najnezgodniju stvar, to bi bilo navikavanje na bicikl. Na mapi Kembridža sve deluje mnogo bliže nego što jeste. Zato velika većina studenata i lokalnog stanovništva vozi bicikl. A za nekog ko nije mnogo vozio bicikl u Srbiji i navikao je na gradski prevoz u Beogradu, bio mi je veliki šok – morao sam da se vratim u formu, naviknem na vožnju levom stranom, upoznam grad, jer ima mnogo jednosmernih ulica…
Da li biste preporučili studentima da studiraju u inostranstvu?
Svakako! Naročito kad su master studije u pitanju, jer svako treba da bude spreman da izdvoji godinu ili dve svog života za jedno tako kompaktno iskustvo u kojem može da nauči nove stvari vezane za svoju struku, dobije novi ugao gledanja na stvari kako u profesionalnom, tako i privatnom životu, isproba život u novom okruženju, upozna interesantne ljude iz drugih krajeva sveta, i sazna i nauči više o sebi.
Hvala što ste bili kod nas u gostima!
Hvala Vama na pozivu!
Ukoliko Vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite besplatan upit 