Danas piše fantastični Slobodan Milovanović, doktorant Uppsala univerziteta u Švedskoj. Možete ga zapratiti na tviteru.
Photo credits: Đorđe Đoković
ZAŠTO ŠVEDSKA?
Nakon osnovnih studija u Srbiji i Americi i Erasmus Mundus master studija u Švedskoj i Nemačkoj, uspeo sam ponovo da se nađem u Švedskoj – ovog puta na doktorskim studijama. To uopšte nije slučajnost. Uprkos predrasudama o večnom mraku i ledenoj hladnoći, ova država spada u grupu zemalja u kojoj doktorske studije nisu zapravo studije, već puno zaposlenje sa svim beneficijama, koje zaposlenom nakon ispunjenih uslova donosi doktorsko zvanje. Takav detalj, u kombinaciji sa dobro poznatim švedskim standardom, čini ovu zemlju vrlo privlačnom kada je sticanje doktorata u pitanju.
Nakon završenih osnovnih studija, moja interesovanja su se okrenula ka fundamentalnijim naukama – matematičkom modelovanju, numeričkoj analizi i računarskim simulacijama. Tokom master studija imao sam prilike da se bavim primenama matematike u raznim poljima: od onoga što sam već ranije studirao, pa sve do novih izazova koje ranije nisam iskusio. Jedno od tih novih neoprobanih privlačnih polja bila je finansijska matematika.
Kada su master studije bile pri kraju nastupila je kriza oko toga šta dalje. Morao sam da se opredelim da li ću da tražim posao u industriji ili da nastavim karijeru u akademskom modu. Industrija je bila privlačna zbog visokih plata, a akademija zbog kontinuiranog razvoja. Aplicirao sam na mnoga mesta za posao i za studije u raznim poljima. Na kraju sam kao savršeni kompromis izabrao doktorandsku poziciju iz finansijske matematike sa numeričkom analizom na najstarijem skandinavskom univerzitetu – Uppsala Universitet (osnovan 1477. godine). Možda je suvišno reći, ali tim izborom sam trenutno jako zadovoljan.
STUDIJE
Švedsko obrazovanje, pored kvaliteta, poznato je po izuzetnoj pristupačnosti. Svako ko razmišlja o studijama u ovoj zemlji treba da počne ovde. Doktorske studije u Švedskoj više liče na standardan posao, te ne postoji klasičan upis studenata, već se doktorske pozicije otvaraju prema potrebama departmana i ceo proces liči na prijavljivanje za tipičnu radnu poziciju: Na sajtu institucije izađe obaveštenje o otvorenoj poziciji, kandidati predaju biografije, najpoželjniji bivaju pozvani na intervju, nakon čega se zasniva radni odnos sa izabranim. Tako, nikakva stipendija nije potrebna za studiranje, jer doktorand dobija punu platu kao radnik, jednak svima u toj zemlji koji rade u državnim firmama. Plata se povećava stepenasto nakon svake završene godine studija, a praćena je punim zdravstvenim i penzionim osiguranjem.
Doktorske studije u Švedskoj tipično traju 5 godina. Studiranje se sastoji iz istraživačkog rada na doktorskom projektu (40-60%), polaganja doktorskih ispita (20-40%) i držanja nastave studentima osnovnih i master studija (10-20%). Radno vreme je 40 časova nedeljno i uglavnom je fleksibilno. Obaveze se kreiraju u dogovoru sa mentorom i komentorom. Uslovi studiranja/rada su izvanredni. Svako ima pravo da trebuje za svoju kancelariju bilo šta što mu treba – od najmodernijih računara, preko raznih dekoracija, do sitne kancelarijske opreme. Takođe, zaposlenima su dostupne prostorije za opuštanje sa besplatnom kafom i čajevima, sale sa muzičkim instrumentima, sesije sa masažama i teretana sa mnoštvom programa za razne namene. Na departmanima postoji osoblje čiji je zadatak da pazi da su svi zaposleni u dobrom psiho-fizičkom stanju.
Carolina Rediviva Building, Uppsala University Library
Švedska je zemlja sa takozvanom plitkom hijerarhijom. Zaposleni se, bez obzira na poziciju, jedni drugima obraćaju isključivo prvim imenom i bez naglašavanja titula. Ovo stvara osećaj da su svi podjednako važni za funkcionisanje celog sistema. Jedan interesantan detalj je da Šveđani i još neki nordijski narodi imaju dodatni akademski stepen između master i doktorskog zvanja – licencijat. Tako je nakon otprilike dve godine na poziciji doktoranda moguće odbraniti tezu za licencijat i na taj steći ovo zvanje. Licencijat omogućuje onima koji ne žele da nastave studije dalje ka doktoratu da izađu u industriju ranije kao visoko kvalifikovani kadrovi. Ovo zvanje nema značajnu vrednost van zemalja u čijim obrazovnim sistemima se i dodeljuje.
ŽIVOT
O švedskim zimama postoje strašne predrasude i one nisu daleko od istine. Tokom zime, u regionu Stokholma, temperatura se kreće između -5 i 10 stepeni Celzijusa (zanimljivost: Anders Celzijus je živeo i radio u Upsali). Tokom zime, noći zaista postaju jako duge: Sunce izlazi nešto pre 10 časova ujutru, a zalazi nešto nakon 14. Međutim, Šveđani su veoma vešti u kreiranju jako prijatne atmosfere tokom zimskih noći, spektakularnim svetlosnim dekoracijama i uljanim svećama koje osvetljavaju ulaze u gotovo sve zgrade. Tokom dana diverzitet zimskih sportova je na raspolaganju, pošto ova nacija obožava aktivni život. Sa druge strane, leta u Švedskoj su potpuni raj. Sunce oko ponoći samo delimično potone pod horizont i ponovo se vrati nakon par minuta započinjući novi dan. Temperature leti su između 20 i 30 stepeni Celzijusa i vrlo su sunčana. To omogućuje svima da provode vreme po obalama mora i jezera, i ostrvima kojih ima jako puno u oblasti Stokholma.
Gotovo svi Šveđani govore pristojan engleski jezik, pa je život u ovoj zemlji za one koji ne govore švedski vrlo udoban od samog početka. Svi master i doktorski programi se sprovode na engleskom jeziku, a engleski je glavni upotrebni jezik i u nekim firmama. Imajući to u vidu, nije teško pretpostaviti da je i akademska zajednica vrlo multikulturalna. Gotovo u svakoj grupi, oko pola istraživača je iz neke druge zemlje. U starom studentskom gradu kakav je Upsala postoji ogroman broj starih studentskih udruženja sa jakim alumnijem. Svako od ovih udruženja ima svoju specijalnost koja studentima može biti od velike koristi – od nalaženja smeštaja, jeftinih studentskih restorana, preko stipendija za putovanja, pa do organizovanja noćnog života.
KAKO APLICIRATI
Budući doktorandi bi trebalo da posećuju stranice univerziteta za koje su zainteresovani i na njima da gledaju upražnjena mesta. Najpoznatije istraživačke ustanove su Karolinska institut, Univerzitet u Upsali, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet u Lundu, Kraljevski tehnički institut (KTH) u Stokholmu, Tehnički univerzitet Čalmers u Geteborgu… Međunarodni rang ovih institucija je dostupan ovde.
Srećno!
Ukoliko Vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit
