> > EKSKLUZIVNI NOVOGODIŠNJI INTERVJU < <
Srećna Nova Godina svima koji prate naš sajt! Hteli smo da uradimo nešto posebno pred Novu Godinu, i zato smo pozvali gospođicu Sanju Beronju, naše gore list, koja radi na selekciji međunarodnih kandidata na prestižnoj francuskoj školu za političke nauke Sciences Po. Sanja je takođe završila Sciences Po, studirala je na Karlovom Univerzitetu u Pragu i govori čak 6 stranih jezika: francuski, engleski, češki, grčki, portugalski i španski. Rođena i odrasla u Beogradu.
- Kako si počela da radiš ovaj posao?
Na Sciences Po sam diplomirala 2011. godine. Tokom studija imala sam prakse u privatnom, javnom i NVO sektoru i shvatila sam da želim da radim u dinamačnoj, međunarodnoj instituciji sa čijim se vrednostima i ciljevima poistovećujem. Sciences Po je upravo takva institucija, a pritom sam za fakultet i emotivno vezana jer sam bila njihov stipendista. Kada sam videla da se otvorila pozicija u Sciences Po Admissions, nisam oklevala da se prijavim.
- Opiši tvoj radni dan?
Radni dan mi je ispunjen pregledanjem aplikacija, komisijama za selekciju studenata i dodelu stipendija, radnim grupama i sastancima sa direkcijom Sciences Po tokom kojih definišemo strategiju fakulteta za selekciju studenata, kao i menadžmentom zaposlenih koji rade sa mnom na međunarodnoj master proceduri. Tu su i komisije sa univerzitetima iz SAD, Velike Britanije, Kine, Brazila itd. sa kojima imamo zajedničke master programe, kao i komunikacija i sastanci sa partnerima iz francuske vlade, regije Ile-de-France i partnerima koji daju stipendije. Posao je prelep jer je međunarodan i omogućava mi da svaki dan naučim nešto novo, ali je i vrlo odgovoran jer znam da odluke koje donosimo utiču na mlade ljude čiji je san da studiraju na Sciences Po.
- Koji deo godine je najstresniji?
Najstresniji period je od februara do juna jer tada ima najviše aplikacija za ocenjivanje i najviše komisija za selekciju kandidata i dodelu stipendija.
- Kada se studenti najviše prijavljuju?
Većina studenata obično čeka krajnji rok, a to je kraj marta. Tada je pravi cunami – u poslednjih 5 dana nam stigne preko 1500 kandidatura!
- Da li se studenti iz Francuske razlikuju od studenata sa Balkana? Koje zemlje po tvom mišljenju imaju najbolje kandidati, ili kandidate koji se po nečemu posebno izdvajaju. I da li je velika konkurencija za Science Po?
Studenti iz Francuske se na početku studija bolje snalaze u usmenim i pisanim prezentacijama jer francuski školski sistem mnogo više neguje strukturu i formu od školskih sistema na Balkanu. Konkurencija za Sciences Po je velika pošto svake godine ima preko 3000 kandidata iz više od 120 zemalja. Fantastičnih kandidata ima svuda. Na primer, američki, kanadski i brazilski kandidati su iskusniji jer često konkurišu na master studije nakon 2-3 godine radnog iskustva, što im daje izvesnu zrelost. Azijski kandidati su neverovatno motivisani i „gladni“ uspeha i vrlo teško podnose neuspeh. U brojnim zemljama su prakse u okviru studija mnogo razvijenije nego na Balkanu, pa ti kandidati imaju više vanškolskog iskustva od naših kandidata. Stoga je moj savet svim studentima sa Balkana da grabe svaku priliku da steknu profesionalno iskustvo ili, pošto je često teško naći kvalitetnu praksu, da pokrenu neku svoju priču: projekat, blog, građansku inicijativu.
- Koliko je bitno znanje engleskog, francuskog i uopšte stranih jezika za apliciranje na prestižne univerzitete? Trend je da se svi više zahtevaju sertifikati jezika i da se više ne dopušta upis bez njih. Zašto je to tako?
Znanje jezika je jako bitno jer prestižni fakulteti žele da njihovi studenti budu ambasadori fakulteta i da nakon diplomiranja „šire glas“ o fakultetu u što većem broju zemalja i na što više jezika. Dobro poznavanje engleskog i francuskog je ključno kako bi studenti mogli bez problema da prate nastavu na jeziku koji nije njihov maternji. To posebno važi za studente iz Azije koji često imaju lingvističku i kulturnu barijeru pri dolasku na strani fakultet. Iako nisu savršeni, sertifikati su zasad najpouzdaniji način da se proveri znanje jezika jer testove organizuju institucije poput British Council ili Institut français koje imaju iskustvo i prepoznatljive su svuda u svetu.
- Šta je, po tvom mišljenju, najbitnije u aplikaciji?
Svaki prestižni fakultet gleda 2 stvari u aplikaciji: „dokaz“ da će međunarodni student moći da se privikne na ritam i zahteve studija, i da će potom fakultet moći da ga uspešno plasira na tržište rada. Konkretno, Sciences Po to proverava gledajući prosek na osnovnim studijama, CV, motivaciono pismo i preporuke profesora. Sciences Po želi studente sa odličnim prosekom koji imaju jasno definisane profesionalne ciljeve i znaju kako Sciences Po može da im pomogne u ostvarenju tih ciljeva.
- Po čemu je aplikacija za Sciences Po specifična?
Aplikacija za master studije na Sciences Po je potpuno „online“: nema intervjua i nema slanja dokumenata poštom. Stoga je jako bitno da CV, motivaciono pismo, ocene i ostali dokumenti budu čitki i pregledni. Kandidati treba da se stave na mesto ljudi koji će čitati njihovu kandidaturu i da se zapitaju da li je sve što su naveli razumljivo nekome ko će imati samo par minuta da pregleda celu prijavu. To je odlična vežba za konciznost i preciznost.
- Kaži nam nešto više o Sciences Po i uopšte studijama u Francuskoj?
U Francusko postoji više vrsta institucija: državni univerziteti, grandes écoles (tzv. „velike škole“), business schools itd. Razlika je u broju studenata, načinu upisa, visini školarina itd. Moj savet budućim studentima je da se dobro raspitaju o fakultetu i programu koji ih interesuje i da imaju bar osnovno znanje francuskog. Naime, u Francuskoj ima sve više programa isključivo na engleskom, ali studenti će ipak morati da pričaju francuski kako bi se sporazumeli sa zaposlenima na fakultetu, našli smeštaj, dobili boravišnu dozvolu itd. Osim toga, ako nakon studija žele da rade u Francuskoj, neophodno je znati francuski.
Sciences Po je specifičan jer uživa veliku popularnost u Francuskoj i sada želi da se što bolje pozicionira i u svetu: trenutno ima oko 46% međunarodnih studenata, a cilj je da ih narednih godina bude 50%! Nastava je u malim grupama, među profesorima ima dosta predstavnika političkog sveta, privatnog sektora, evropskih i međunarodnih institucija. Profesori su vrlo posvećeni studentima. Neguje se svest o pripadnosti zajednici Sciences Po, što je vrlo korisno za networking tokom i nakon studija.
- Koji je tvoj savet za studente koji imaju intervjue za upis na studije?
Moj savet je da se dobro raspitaju o samom intervjuu (trajanju, najčešće postavljanim pitanjima itd.) i da pre samog intervjua sa prijateljima ili profesorima naprave simulaciju koju će snimiti. To je sjajna priprema jer će tako videti koje greške prave (govor tela, zamuckivanje, grimase, pogled u stranu itd) i biće mnogo opušteniji tokom pravog intervjua. Normalno je imati tremu, ali studenti treba da znaju da ne idu na giljotinu, već na sastanak tokom koga su potpuno ravnopravni sa članovima komisije i tokom koga i oni treba da postave pitanja komisiji.
- Koja je tvoja preporuka za mlade ljude iz regiona koji se sada prijavljuju na studije u inostrantvu?
Savetovala bih im da tokom izbora fakulteta razmišljaju o tome šta žele da rade nakon fakulteta. Bitan je profesionalni cilj i sam posao, a ne diploma koju će dobiti. Ako to budu imali na umu, biće im mnogo lakše da se snađu u moru informacija i da „prebole“ ako nisu primljeni na neki od „dream university“. Treba gledati programe u što više zemalja i o tome razmišljati već od 2. godine osnovnih studija. Prilikom traženja informacija, sajtovi i brošure fakulteta nisu dovoljni: obavezno treba stupiti u kontakt sa studentima koji su već na tim fakultetima i koji mogu da daju „insajderske“ informacije.Takođe pre slanja prijave treba kontaktirati i predstavnike datih programa i postaviti što konkretnija pitanja o studijama. Naši studenti su često stidljivi i ne žele da šalju previše mejlova, plaše se da neće dobiti odgovore. To je greška: predstavnici programa cene kada ih kontaktiraju budući kandidati jer je to znak da su zaista motivisani. Dakle, samo napred i bez sramežljivosti! Srećno!
Ukoliko Vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit
