Piše Sena Marić, istraživačica Centra za evropske politike i diplomac Koledža Evrope i osoba puna iskustva sa praksama u inostranstvu!

SAVETj7kew0qu3tarxtmrzhbr

Počnite da stičete radna iskustva i da se društveno angažujete što pre! Nekome motivacija bude “da popuni CV”, drugome da bi se bolje osećao stvarajući nešto korisno, trećem da zaradi za more. Dok sam bila student na osnovnim studijama i “čistila” ispite u junskom roku, umesto da, na primer, kombinujem učenje stranog jezika u inostranstvu sa volonterskim radom, ja sam verovala da sam svoj četvoromesečni odmor zaslužila i da treba da ga provedem odmarajući se. Kad sam došla u Belgiju na master studije na Koledž Evrope, bila sam maltene jedina osoba koja nije imala apsolutno nikakvo profesionalno iskustvo, ili značajniji društveni angažman. Svako novo radno ili društveno iskustvo je korisno, zbog upoznavanja novih ljudi, sticanja novih ideja, pa i novih prijatelja; u najmanju ruku, zbog samog životnog iskustva.

images

VIZA ZA PRAKSU
Po završetku studija u Brižu sam želela da ostanem u Briselu i tu steknem prva radna iskustva. Kao neko ko nije državljanin Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora, traženje prakse, a posebno pravog posla, se odvija pod posebnim otežanim uslovima. Naime, ako praksa za koju se prijavljujete nije u okviru vaših studija, odnosno nije obavezan staž da biste završili studije, jedini način da biste dobili tu praksu je da imate vizu dugog boravka, na primer ako vam viza nakon završenih studija traje još i narednih šest meseci ili godinu dana. U suprotnom je poslodavcu izuzetno komplikovano da se administrativno i finansijski upušta u sređivanje vaše vize i radne dozvole. Pričam u ime politikologa-pravnika-nekoga ko je završio društvene nauke, a ima nas dosta na tržištu rada u Briselu, koji je centar Evrope za naš profil. Ne mogu da kažem da je to slučaj sa inžinjerima ili IT-jevcima, koji čini mi se lakše dobijaju posao. Zbog aktuelne situacije na tržištu rada za sve profesije, a posebno za nas “društvenjake”, kao i činjenice da treba dodatno da se mučimo sa radnim i boravišnim dozvolama, dobiti praksu ili posao u Briselu je izuzetno teško. Uzmite još u obzir da prosečni internacionalni stanovnik Brisela priča u proseku, bez preterivanja, tri svetska jezika, kao i da mi sa našim srpsko-hrvatskim i nismo nešto atraktivni. Da ne pričam da je većina praksi neplaćena, ili plaćena tako da ne možete da pokrijete mesečne troškove. Međutim, nije sve toliko crno, jer postoji izvodljivo rešenje i za nas smrtnike 🙂 Ukoliko idete na praksu od 3 meseca, onda vam viza za Šengenski prostor ne treba, ali vam treba za UK i Irsku.

PRAKSA U BRISELU
Ja sam svoju prvu praksu u Briselu radila upravo zahvaljujući toj studentskoj vizi, i to u think-tanku ESI sa kojima sam stupila u kontakt tokom studija, jer sam koristila njihov materijal pri pisanju master teze. Mislim da je ta činjenica bila presudna zašto su baš izabrali mene od toliko aplikanata, jer sam imala vidljiv argument da poznajem materiju kojom se bave i da cenim njihov rad. Drugi faktor koji je sigurno doprineo je to što sam bila “dosadna” – nakon što sam poslala aplikaciju, zvala sam telefonom da proverim da li je stigla, i eto, da ih pozdravim. Ti “nekonvencionalni” načini isticanja su vrlo zeznuti, jer ne voli svaki poslodavac da deluješ mimo onog što su propisali. Ali, mojoj bivšoj šefici se sviđa kada neko pokaže upornost i dodatno interesovanje, jer smatra da će tako požrtvovano da se ponaša i profesionalno, što mi je rekla nakon što smo počele zajedno da radimo.

brussels51-962x408

PLAĆENE PRAKSE U EU INSTITUCIJAMA
To su prakse u Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu, Komitetu regiona i Ekonomsko-socijalnom komitetu. Dobijanje ove prakse vam rešava pitanje vize i boravka u Belgiji, dakle sa potvrdom o dobijenoj praksi, dobićete vizu na godinu dana, dok prakse u ovim institucijama traju pet meseci. To davanje vize na duži period od propisanog je jako lepo sa njihove strane, jer vam omogućava da eventualno ostanete i tražite posao nakon obavljene prakse. Druga tehnička prednost ovih praksi je što su solidno plaćene. U Evropskoj komisiji gde sam stažirala praktikanti su dobijali 1100 evra mesečno, što je sasvim dovoljno za skroman život u Briselu. Za smeštaj vam u proseku treba 500 evra, za hranu i osnovne potrebštine oko 400 evra, a preostalo imate za džeparac.

PRIJAVA ZA PRAKSU U EU KOMISIJI
Za praksu u Evropskoj komisiji se prijavite bilo koje profesije da ste, bitno je samo da ste fakultetski obrazovani. Moj je utisak da su mnogo poželjniji inžinjeri, biolozi, fizičari, jer se u mnogo manjoj meri prijavljuju nego već isprozivani “društvenjaci”, jer oni i lakše dobijaju praksu. Prijava za ovu praksu je veoma formalizovan proces, koji se obavlja 8 meseci pre samog početka prakse, i otvara se dva puta godišnje: od 1.oktobra do 28.februara, ili od 1.marta do 31.jula. Ako hoćete da radite praksu koja počinje prvog marta, krajnji rok za prijavu je 31.avgust prethodne godine, a ako se prijavljujete za jesenji staž, prijava je do 31.januara. Za prijavu vam je potrebno da izdvojite nekoliko dana pripreme: pored brojnih formalnosti i ispunjavanja standardizovanog CV-ja, potrebno je napisati motivaciono pismo u kojem jasno treba da se naglasi zašto biste hteli da radite praksu u Komisiji, u kojem sektoru, zašto vas ta oblast zanima i kako se to uklapa sa vašim dosadašnjim i budućim akademskim i profesionalnim angažmanom. Dakle, nikakav bauk, klasično motivaciono pismo, u kojem treba da se vidi da znate šta želite, i gde vam je engleski dobar (možete i na francuskom). Pored toliko dobijenih aplikacija, oni se sigurno neće upuštati u detalje, dovoljno je da pokažete da ste dovoljno pismeni, da znate šta želite i da znate načelno šta je Evropska komisija i kako funkcioniše.

DV199767 Berlaymont Brussels

Ukoliko prođete prvu fazu, odnosno budete pre-selektovani, ulazite u takozvani bluebook. O tome vas obaveštavaju putem emaila oko dva meseca pred početak staža. U ovom stadijumu je potrebno pokazati dodatno interesovanje i kontaktirati direktorate za koje ste zaiteresovani i slati im CV-jeve i kratko motivaciono pismo, što se u žargonu nas aplikanata uvrstilo kao “lobiranje”. Dakle, lobirate za sebe, da vas i konačno izaberu. Po mom iskustvu, to je sve pitanje sreće i prava lutrija (podvlačim, ako ste “društvenjak”). Ja sam uspela iz drugog pokušaja, a znam neke prijatelje koji se prijavljuju za ovu praksu i po tri-četiri puta i nisu je nikada dobili, a imaju sjajne profile. Uvek pričam svima ovu anegdotu, naime prvi dan na poslu, prva stvar koju mi je budući šef rekao je “Seno, video sam da si se bavila košarkom – i ja sam isto!”, i onda smo počeli da pričamo o košarci. Znači, najmanje bitna stavka u mom CV-ju koja se nalazila na samom dnu, za koju sam i razmišljala da li da je uopšte stavljam, je njemu privukla pažnju i verovatno me izdvojila od ostalih kandidata. Dok sam bila na praksi, imala sam uvid u selekciju stažista za naredni period. Od 20 ljudi koji su ušli u Bluebook iz Srbije, njih četvoro je dobilo praksu, dakle vaše šanse su grubo 20%. Postoji i neka kvota za svaku zemlju, dakle i da ste najbolji kandidat, način vršenja izbora je toliko netransparentan i proizvoljan da ne vredi razbijati glavu o uzrocima neuspeha.

MOJA PRAKSA U EU KOMISIJI
Što se tiče same prakse, moji utisci su uglavnom pozitivni. Zaposleni u Evropskoj komisiji imaju jako dobre plate, pa se to značajno odražava i na njihov kvalitet života i raspoloženje, te su generalno svi jako ljubazni i prijatni. Postoji kovanica “briselizacija“, kojom se objašnjava fenomen svih tih Evropljana zaposlenim u EU institucijama, koji su ili deca mešovitih brakova ili venčani za stranca, govore tečno nekoliko jezika, jako lako stupaju u kontakt sa novim ljudima i imaju taj izgrađeni “evropski identitet” i osećaj zajedništva. Sa takvim odlikama su uglavnom veoma radoznali da saznaju nešto o vašoj kulturi, vole da putuju, itd. Sve u svemu, radna atmosfera je jako prijatna, a sadržina vašeg posla zavisi znatno gde i kom trenutku se nađete, i kakvog šefa imate. Neki zaista mnogo rade i dosta nauče, a neki praksu provedu apsolutno ništa ne radeći. Evropska komisija je vrlo uprošćeno pandan Vladi, ministarstvima i državnoj upravi uopšte, sa strogom hijearhijom i formalizovanom birokratijom.

Za kraj, kako biste osetili malo tu atmosferu Brisela, toplo vam preporučujem da odgledate seriju kratkih filmića Eurobubble, koje su napravili moje kolege i prijatelji sa master studija u Brižu.

Srećno!

Sena Marić


Ukoliko Vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit

logo final-01