STRANI JEZICI I SERTIFIKATI vrste i zašto nam trebaju?

Tags

, , , ,

Zdravo svima!

Dosta pitanja stiže vezano za sertifikate jezika, a desile su se i neke promene u prihvatanju sertifikata, pa evo post o tome.

foreign-language-transcriptions-service

STRANI JEZICI – NEŠTO KAO UVOD

Generalno, o stranim jezicima ne treba govoriti puno, svi znamo da su nam potrebni, posebno jer živimo u malim državama, i realno gde god da krenemo 300 km severno ili južno, zatrebaće nam znanje stranog jezika. Bez obzira da li aplicirate na studije u inostranstvu, ili na posao 100 metara od vaše kuće, bar neko osnovno znanje engleskog je neophodno. Srbija, i Balkan generalno, u poređenju sa mnogim delovima sveta, solidno stoji što se tiče engleskog, a ljudi znaju i italijanski, ruski, nemački i po malo francuski. Sve u svemu, nismo loši. Još jedan razlog zašto pišem ovaj tekst je što sam i od nedavno opet krenula na engleski, jer sam odlučila da polažem Proficiency. Imam svesku i redovno radim domaći :)

Strani jezici su inače dugo u mojoj porodici. Moj ujak, Sveta Popović, je sedamdesetih otvorio prvu privatnu školu stranih jezika u Jugoslaviji. Ovo je njegova čuvena izreka:

Pored engleskog, potrebno je znati i neki strani jezik

Nažalost, u globalizaciji u kojoj živimo engleski je dosta izgurao sve druge strane jezike, pa je engleski postao jednostavno must, a sve drugo samo plus ili ulaznica za imigraciju.

NIVO ZNANJA vs. SERTIFIKAT STRANOG JEZIKA

Treba razlikovati nivoe znanja i sertifikate. Nivoi znanja su samoodrednice, ili potvrda prisustvovanja kursu. Ovi nivoi znanja ne mogu biti zvanična potvrda kada aplicirate na studije ili poslove u inostranstvu. Nivoi su:

  • A1 – početnik (beginner)
  • A2 – ima bazično znanje, može da se sporazume za osnovne stvari (elementary)
  • B1 - srednji nivo, može samostalno da komunicira (intermediate)
  • B2 – srednji nivo, solidno znanje, mogu da se upišu osnovne studije, često i master (upper – intermediate) 
  • C1 – akademski nivo, dobro poznavanje gramatike i vokabulara, nemanje nikakvih poteškoća u korišćenju, ono što se kaže fluent. (advanced)
  • C2 – potpuna fluentost. Završio engleski na Filološkom ili položio Proficiency (very advanced)

Dakle, nivo jezika (ono što vi mislite da znate) nije isto što i položen test, niti se isto tretira u aplikaciji. Veoma znači kada svoj nivo jezika potkrepite zvaničnim sertifikatom jezika. Self-assessment možete naći u Europass cv-iju, a ispod toga imate sivu liniju gde upisujete rezultate sa testa. Kada se prijavljujete na mastere, a pogotovu na stipendije, obavezno polažite sertifikate jezika! Imajte u vidu da ćete biti birani u grupi za Balkan, a ovde svi uvek dobro govore strani jezik, i velika je konkurencija u tom smislu, te se stipendije daju mahom onima koji imaju sertifikat stranog jezika. 

ielts-toefl

VRSTE SERTIFIKATA STRANIH JEZIKA

1. Engleski

  • TOEFL

Američki test koji se u Srbiji polaže online (Toefl IBT). Polaganja su česta, i polaže se u Nišu, Beogradu i Subotici. Cena je 150 evra, zakazuje se online, obavezno bar mesec dana unapred. Važi 2 godine. Traži se na USA fakultetima. Ako solidno govorite engleski (b2 nivo) ne treba više od mesec, dva da se spremi. Uzmite par privatnih časova za writing, i da upoznate strukturu test. Toefl je mnogo više test znanja testa, nego test znanja engleskog. Pošto se polaže na kompjuteru, i sve je vremenski limitirano, potrebno je da par puta uradite simulaciju kod kuće na kompjuteru, kako se na testu ne biste uspaničili i kako biste držali koncentraciju tih 3, 4 sata. Speaking deo je malo čudan, pošto pričate sami sa sobom u mikrofon, to se snima, pa šalje u Ameriku. Znači, priprema je ključna! Što se rezultata tiče, ovaj test ne možete da padnete. Sve iznad 80 bodova je pristojno, iznad 100 vrlo dobro. Kembridž, Oxford i Ivy League traže minimum skor od 110 što zahteva ozbiljnu pripremu i znanje engleskog. Maximum je 120 bodova. Ja nisam srela živog čoveka koji je imao preko 112 – osim Nenada K. koji je bez pripreme imao 116 bodova, ali on je čudo prirode :)

  • IELTS

Britanski test čija polaganja organizuje British council. IELTS je dosta sličan TOEFL-u, isto košta 150 evra, isto se spremi za 2 meseca, isto traje 2 godine. Prijavljuje se preko British Councila, isto mora mesec dana unapred minimum. Ono što je drugačije je da se polaže na papiru, da zahteva malo logičkog razmišljanja, jer ima nekih zadataka, ali nisu teški. Ja sam polagala i TOEFL i IELTS, i TOEFL mi je bio teži jer se polaže na kompu i napetiji je, a IELTS ima brži i zahtevniji listening i writing deo. Writing je izrazito akademski, te obavezno uzmite privatni čas da vam objasne kako se pišu ti eseji, jer to je čist zanat. Speaking na IELTS-u ide uživo, što ostavlja dosta prostora ličnom utisku ispitivača, i nikad se ne zna koju ćeš ocenu na speaking-u dobiti. Test ne može da se padne, a ukupna ocena se kreće od 2.5 do 9. Sve preko 6 je prihvatljivo za maste studije, preko 7.5 smatra se jako dobro. I za TOEFL i za IELTS imate gomilu materijala online za vežbanje, kao i simulacija za polaganje.

Od ove godine britanski univerziteti više ne priznaju TOEFL već traže samo IELTS! Ova promena stupila je na snagu u julu 2014. Oni koji su već polagali TOEFL zbog apliciranja na master, napišite molbu da Vam uzmu TOEFL u obzir, a ako treba polagaćete naknadno IELTS.

  • CAMBRIDGE ENGLISH: ADVANCED (CAE)

Kembridžov sertifikat naprednog znanja koji traje doživotno. Priznaje se za upis na master ukoliko je ocena A (poneki priznaju i B). Test je teži od prethodna dva, duže se sprema, a prihvataju samo najviše ocene. Test ima ocene A, B i C i može da se padne. Košta mislim isto 150 evra, polaže se preko Britanskog Saveta. Ono što je dobro sa ovim testom je njegovo doživotno trajanje, međutim ako ste u stisci sa vremenom opredelite se za jedan od prethodna dva, posebno jer se za mastere prihvata samo ocena A. Postoji i First sertifikat, koji je nivo ispod Advanced, i on se prihvata za upis na osnovne studije. Za master mora Advanced. Najviši nivo Kembridžovih sertifikata je Proficiency, za koji mora da se i odlično zna engleski i intenzivo priprema za polaganje, jer je test izuzetno zahtevan.

  • PEARSON PTE

Ovo je jedan od novih testova koji je sve popularniji u UK. Rezultati stižu za 5 dana, a polaganje je u Londonu. Više na njihovom sajtu.

OVO SU ZVANIČNI SERTIFIKATI ENGLESKOG KOJI SE PRIHVATAJU ZA APLICIRANJE NA POSLOVE I STUDIJE U INOSTRANSTVU. NIKAKVI SERTIFIKATI PRIVATNIH ŠKOLA NE MOGU DA IH ZAMENE.

640_languages

2. Francuski

Francuski zvanični sertifikat zove DELF/DALF, polaže se u Francuskom institutu, i traži se za studije u Francuskoj. Test važi 2 godine. Deluje mi da polaganje nije tako često, pa se raspitajte na vreme. Moguće je polaganje i u Nišu i Novom Sadu. Generalno, za studije koje nisu na engleskom umeju da prime i bez sertifikata jezika, ali je jako teško dobiti stipendiju. Cenu polaganja nisam uspela da nađem online, ali možete se raspitati ovde.

3. Nemački

Za studije u Nemačkoj, i osnovne i master, dovoljno je imati položen B2. Dok su za studije na engleskom izuzetno zahtevni, Nemci i Austrijanci su znatno fleksibilniji kad je reč o znanju nemačkog (oni sa više iskustva kažu da su Austrijanci fleksibilniji). Što se sertifikata tiče, on se, nemački praktično, zove Goethe-Zertifikat B2. Testova ima svake 3 nedelje, ali se treba prijaviti na vreme. Što se pripreme tiče, tople preporuke za Goethe institut. U slučaju da želite da idete u Austriju, bolje je da polažete test na nihovom institutu, pošto oni sa više iskustva kažu da ponekad ne prihvataju nemački sertifikat, već samo austrijski. Ipak, raspitajte se prvo, jer varira.

4. Španski

Zvanično sertifikat zove se DELE i polaže se u Institutu Servantes. Za studije je potreban standardni B2 nivo. Polaganja nisu česta, pa se informišite na vreme.

5. Italijanski

Zvaničan sertifikat za italijanski zove se CELI i polaže se u Italijanskom institutu. Za studije vam treba B2 nivo, odnosno CELI 3. Polaganja su samo dva puta godišnje (decembar i jun) i prijavljuje se par meseci ranije.

6. Norveški

Za život ili studije u Norveškoj (na norveškom) potrebno je položiti Bergentest. Registruje se online, i polaganja su 3 puta godišnje.

7. Švedski

Za studije ili život u Švedskoj, potrebno je položiti Swedex. Najbliže mesto gde može da se polaže je Bugarska, ili Grčka. Drugi test švedskog se zove Tisus.

8. Ruski

Za studije u Rusiji potrebno je imati sertifikat Instituta Puškin (nisam našla da li je i obavezno). Polaganja idu preko Ruskog doma, više informacija na njihovom sajtu.

SERTIFIKATI SU PLUS U BIOGRAFIJI

Sve u svemu, izlazite na testove i polažite sertifikate. Lošiji skor na testu je mnogo bolji od imaginarnog auto-ocenjivanja, i svako će jasnu brojku više ceniti u biografiji, a posebno inostrane komisije. Mora da postoji neka garancija.

Srećno sa vašim polaganjima i držite mi palčeve za moj Proficiency!

AMP

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 3,516 other followers