Kako zaista izgleda život srednjoškolca na razmeni u Americi? Koje su razlike u školovanju, svakodnevici i kulturi – i šta te to iskustvo nauči o sebi? Mia je svoju veliku avanturu započela kroz ISE program razmene u SAD-u, preko INO Edukacije, i danas već skoro celu školsku godinu provodi u Ohaju. U ovom intervjuu govori iskreno o životu u host porodici, američkom školskom sistemu, kulturološkim šokovima, putovanjima, ali i o ličnom rastu koji dolazi sa izlaskom iz zone komfora. Njena priča je prava inspiracija za sve koji razmišljaju da naprave veliki korak i provedu godinu dana u Americi. 🇺🇸✨
Ćao Mia! Da li možeš da nam kažeš više o svom programu razmene – koja država ti je dodeljena i na koji period si otišla?
Država koju sam dobila je Ohajo i ovde sam na 10 meseci, odnosno celu školsku godinu.
Šta te je motivisalo da se prijaviš za razmenu i kako si se osećala kada si dobila ponudu za tvoju host porodicu?
Uvek sam želela da vidim kakav je život u Americi i na koji način se razlikuje od života u Evropi. Kada sam dobila ponudu za moju host porodicu, od prvog momenta sam mislila da bih se dobro uklopila i da bi mi prijali za tako dug period.
Plasman u porodici sa dve mame je opcija koju kandidati mogu, ali ne moraju da prihvate. Kako si donela odluku da prihvatiš plasman?
Iskreno, više sam gledala da se povežem sa porodicom, nevezano za to da li su roditelji istog pola. Mislim da je važnije sagledati šta imate zajedničko i da li biste se uklopili u način života dodeljene porodice.
Koliko se razlikuje školovanje u Americi u poređenju sa Srbijom?
Jako se razlikuje. Imaju dosta izbora za vannastavne aktivnosti i sportove. Mislim da je generalno dosta opuštenije – uglavnom se sve završi tokom škole. Ne koriste knjige za učenje, već nam dodeljuju „Chromebook“ računare na kojima sve radimo.
Da li ti je tranzicija bila teška? Šta je bio najveći kulturološki šok?
Mislim da mi je najveći šok bio to što je uvek potreban auto da bi se otišlo bilo gde. U Americi, makar u ruralnijim mestima, ne može baš da se izađe u šetnju i uglavnom ćete morati da tražite prevoz od nekoga. Meni je trebalo oko nedelju dana da se oporavim od jet laga.
Da li je na programu dozvoljeno pohađanje vannastavnih aktivnosti i hobija?
Da, dozvoljeno je. U školi sam probala košarku, girls wrestling i indoor track, kao i muzički teatar. Planiram da na proleće nastavim sa trackom.
Kako izgleda jedan tvoj radni dan?
Ujutru ustanem i spremim se za školu. U školi sam do skoro tri popodne. Nakon škole uglavnom dolazim kući da ručam i odmorim se. Većinu dana provedem sa host porodicom uz priču ili film. Takođe se često vidim sa nekom drugaricom u toku dana – idemo u prodavnice ili se vidimo kod nekoga kući. Uvek večeram sa host porodicom i veče završimo igranjem karata ili dugom diskusijom. Pred spavanje završim sve što imam za školu i pustim film.
Za program razmene kažu da se često putuje. Da li ti putuješ ili imaš nešto u planu?
Imala sam sreće – za sada sam sa host porodicom obišla Pitsburg, Ann Arbor i druge gradove u Mičigenu. U planu nam je da odemo u Myrtle Beach, ponovo kroz Pensilvaniju i potencijalno u Njujork. Takođe sam išla na ekskurziju u Sinsinatiju sa drugim studentima na razmeni.
Koji savet imaš za kandidate koji razmišljaju da apliciraju na program?
Izlazak iz zone komfora može biti jako strašan. Biće trenutaka kada ćeš se osećati usamljeno ili izgubljeno, ali upravo ti trenuci te nauče najviše o sebi. Iskustvo koje dobiješ je neprocenljivo i zauvek ćeš ga se sećati. Ja sam na programu naučila mnogo o sebi i shvatila brojne važne stvari.
Koji su tvoji dalji planovi za budućnost?
Planiram da upišem psihologiju na ACT fakultetu u Solunu.
Srećno!