Podelite s prijateljima:

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramo sa našim prijateljima iz Advokatske kancelarije Gecić Law, koji su svoje master studije završili u inostranstvu, i postavimo im nekoliko pitanja o tome kako im je bilo na studijama i koliko su im značile u daljem radu.

Sa nama su razgovarali:

Stefan Dragojević (Pravni fakultet u Beogradu,  Master prava na University College London), Dimitrije Ilić (Pravni fakultet u Nišu, Master iz energetike na Univerzitetu u Pireju), Jelena Škorić (Pravni fakultet Novi Sad, Master evropskog prava na Paris 2 Panthéon-Assas univerzitetu) i Ivana Stojanović (Pravni fakultet u Prištini, Master prava konkurencije na Queen Mary University of London).

Zašto ste se odlučili za master studije u inostranstvu?

Stefan: Još u gimnaziji sam znao da želim da studiram u inostranstvu. Zbog finansijskih problema, sa kojima se suočava veliki broj ljudi iz Srbije, osnovne studije su mi bile veoma skupe. Kada sam upisao Pravni fakultet, radio sam na tome da jednog dana odem na master studije u inostranstvo. Nakon diplomiranja sam dobio stipendiju Chevening fondacije Vlade Velike Britanije i to mi je omogućilo da studiram tamo godinu dana i steknem zvanje Master prava na University College London.

Dimitrije: Ja sam još na četvrtoj godini studija počeo sa prijavama za master u inostranstvu. Neke prijave su bile više, neke manje uspešne, tako da sam na kraju došao do odluke da svoje studije nastavim na Univerzitetu u Pireju. Toj odluci je svakako doprinela i stipendija za studije u inostranstvu koju sam dobio od kompanije Eko Srbija. Hteo bih da ovom prilikom pozovem sve studente koje interesuje studiranje u Grčkoj da obrate pažnju na ovu stipendiju i iskoriste ovaj retko lep primer društvene odgovornosti jedne kompanije u našoj zemlji.

Jelena: Razloga je više. Studiranje u novom okruženju, na stranom jeziku je za mene bilo izazov. Pored upoznavanja nove kulture i jezika, treba naglasiti i to da na studijama u inostranstvu imamo mogućnost da bolje upoznamo sami sebe i shvatimo koliko smo u stanju da se prilagodimo na nove i nepoznate situacije, a da istovremeno ostanemo svoji.

Ivana: Nakon osnovnih studija sam imala želju da odem na poslediplomske studije, koje sam i završila prvo u našoj zemlji. Interesovalo me je više oblasti u pravu i nakon završenih osnovnih studija nisam znala za šta da se opredelim. U jednom trenutku je sazrela ideja da se bavim ovom granom prava, pravom konkurencije, i razlog što sam otišla u London jeste kvalitet programa koji se u ovoj oblasti nudi.

Zašto ste se odlučili baš za univerzitet na kom ste studirali?

Stefan: To je zanimljiva priča. Posle završetka osnovnih studija, želeo sam da upišem prestižan fakultet koji je prepoznat u svetu i koji je najbolje rangiran za oblast koju sam želeo da studiram i koju sam studirao, a to je međunarodno javno pravo. To istraživanje je trajalo nekoliko meseci i na kraju je odluka pala na University College London.

Dimitrije: Svoj master sam odabrao zato što pokriva oblast energetike sa aspekta prava, ekonomije i politike, što je meni bilo naročito interesantno. On mi je omogućio da steknem širi uvid u tu industriju koja je jako zanimljiva i za koju se retko može naći prilika da se izučava na ovakav način.

Jelena: Master studije na Univerzitetu Pariz II su moje druge po redu master studije. Nakon završetka osnovnih i master studija na svom matičnom fakultetu u Novom Sadu, želela sam da na neki način zaokružim svoje obrazovanje time što ću završiti postdiplomske studije na jednom od prestižnih svetskih univerziteta. Francuska se ukazala kao logičan izbor, s obzirom na to da ima univerzitete sa dugom tradicijom i studijske programe koji idu u korak s vremenom. Univerzitet Pariz II je najbolji izbor za studenta prava ukoliko izabere Francusku kao zemlju u kojoj želi da nastavi školovanje. Kao najstarija „škola prava“ u zemlji, Pariz II predstavlja mesto jedinstvene akademske atmosfere. Nudi veliki broj master programa iz svih oblasti prava, a postoji i mogućnost obavljanja staža.

Ivana: Moja želja je bila da steknem užu specijalizaciju u oblasti koja me je jako zanimala. Izbor je bio između Engleske i Belgije jer su tamo najrazvijeniji obrazovni programi u oblasti prava konkurencije. Engleska je prevagnula, odnosno Queen Mary University of London, zbog kvaliteta programa i mogućnosti koje se pružaju nakon završetka studija.

Često nas studenti pitaju da li ima svrhe završiti master prava u inostranstvu, kako to nema veze sa lokalnim pravom… Ili ipak ima? Koje je vaše mišljenje, da li vam je studiranje u inostranstvu koristilo ili ne?

Stefan: Sama prilika da provedete godinu dana u stranoj zemlji vam pruža mogućnost da steknete nova prijateljstva, upoznate različite kulture i da proputujete malo svetom. Što se tiče učenja, nema sumnje da ćete izaći sa studija sa kvalitetnim znanjem. Mnoge oblasti su u drugim zemljama mnogo razvijenije nego kod nas i to je sjajna prilika da steknete znanje koje možete primeniti u Srbiji.

Dimitrije: Usled procesa harmonizacije, naše pravo je sve usklađenije sa pravom Evropske Unije, pa se stoga jednom naučeni principi evropskog prava lako mogu primeniti i u Srbiji. Što se tiče korisnosti, smatram da mi je studiranje u inostranstvu puno pomoglo, kako u smislu ličnog i profesionalnog razvoja, tako i time što mi je delom omogućilo da se sa jednom ovako uglednom advokatskom kancelarijom unapred dogovorim o obavljanju pripravničkog staža kada konačno završim studije i vratim se u Srbiju.

Jelena: Ne samo da ima svrhe završiti Master prava u inostranstvu, već ima i velikih prednosti. Ova struka ne podrazumeva samo kretanje unutar jednog pravnog sistema, naprotiv. Nekada će biti neophodno da ono na čemu radite sagledate iz perspektive različitih pravnih sistema i zbog toga su studije u inostranstvu posebno korisne.

Ivana: Pravna načela su suštinski za sve sisteme ista, a te razlike koje postoje se lako razumeju i prihvataju. Moje studije su bile vezane za pravo Evropske unije. To je put kojim Srbija ide, i mi na studijama ovde takođe učimo mnogo o tom sistemu. U tom smislu, ja sam već imala dovoljno predznanja. Studije u inostranstvu su mi pomogle da to znanje produbim, i apsolutno su mi koristile, ali ne samo u pogledu predavanja, koja su bez sumnje na vrhunskom nivou, već i kada na jednom mestu imate ljude iz celog sveta koji dolaze za svojim iskustvom i iz različitih pravnih sistema. Diskusije su onda opsežne i zanimljive. I ono što je posebno bitno, ne uči se samo na predavanjima, na kojima se u svakom slučaju očekuje da ste izuzetno aktivni, već i u svakodnevnoj interakciji sa kolegama.

Osnovne ili master studije prava u inostranstvu?

Dimitrije: Ukoliko neko želi da živi i radi u Srbiji, mislim da prvo treba da završi osnovne studije ovde, a na master ode u inostranstvo, kako bi izbegao probleme vezane za nostrifikovanje diplome sa osnovnih studija stečene u inostranstvu.

Jelena: Smatram da je bolje steći osnovna znanja u matičnom pravnom sistemu, a onda se specijalizovati na nekom od stranih univerziteta i primenjivati naučeno kod kuće.

Ivana: I jedna i druga opcija imaju svoje „za“ i „protiv“. Ako upišete osnovne studije vani i nastavite i sa masterom, izbeći čete period prilagođavanja jednom novom pravnom sistemu i novom obrazovnom sistemu. Druga opcija vam daje neke druge koristi, npr. manje birokratskih prepreka ukoliko želite da se bavite advokaturom ovde.

Da se vratimo na vašu kancelariju. Koliko vam je vaše različito iskustvo sa master studija pomoglo u radu? Po čemu je zemlja i univerzitet na kome ste studirali specifična?

Stefan: Da krenemo od drugog pitanja. Velika Britanija je specifična iz nekoliko razloga. Prvo, kada prelazite ulicu, gledate na suprotnu stranu što našim ljudima dosta komplikuje život. Drugo, nedostatak ukusne nacionalne kuhinje. Srećom zbog globalnog položaja VB postoji veliki broj međunarodnih restorana. Treće i najvažnije, Velika Britanija je jedan od lidera pravnih nauka na svetu. Oni su neke određene oblasti prava čak i stvorili kroz svoju praksu. Studiranje u inostranstvu mi je pomoglo u radu, jer za razliku od naših domaćih univerziteta, vi na zapadnim univerzitetima više razmišljate, umesto što učite napamet kao kod nas. Kada se vratite ovde, imate širu sliku kako pravo, biznis, trgovina i ekonomija funkcionišu i zato je to jedno sjajno iskustvo. Mi kao kancelarija pokušavamo da znanja i veštine koje smo stekli u inostranstvu primenimo u našoj zemlji i regionu i zato se razlikujemo od konkurenata – jer smo inovativni.

Dimitrije: Univerziteti u inostranstvu posvećuju puno pažnje samostalnom radu i istraživanju, što je dosta različito u odnosu na naše univerzitete. S obzirom da sam svoj master proveo u Atini, mogu da kažem da je Grčka jedna nama prijateljska zemlja, gde ljudi imaju sličan način života i slične navike kao mi. Ima puno toga da ponudi, od ogromne kulture i kvalitetnog obrazovanja do sjajne zabave i prelepih ostrva. Univerzitet u Pireju je odlikovalo to što smo imali mnogo predavača koji su dolazili sa stranih univerziteta koji su se konstantno trudili da sva svoja znanja nesebično podele sa nama.

Jelena: Studije u inostranstvu su mi od velike pomoći u radu. Počevši od savladavanja stručne terminologije na stranom jeziku, preko analiziranja sudske prakse međunarodnih sudova, sve do rada u timovima – sve su to veštine koje sam vežbala na master studijama, a koje sada koristim pri obavljanju svakodnevnih radnih zadataka u kancelariji.

Ivana: Pre svega, London je svet u malom – ljudi iz celog sveta, kompanije iz celog sveta, najznačajniji svetski događaji i mogućnosti koje vam se pružaju. Što se tiče obrazovanja, što je univerzitet poznatiji, daje veće mogućnosti i tokom i nakon studija. Kada se radi o zaposlenju po završetku studija, dobijate bezrezervnu podršku stručnih službi koje vas upućuju na koji način da se pripremite za tu novu fazu. Ali pre svega je bitan pristup obrazovanju, mogućnost da se naučeno odmah i praktično primenjuje, diskusije koje se vode, očekivanja profesora i studenata i razmene mišljenja koja dovodi do većeg napredovanja. Kada sam se vratila u Srbiju, pronalazak posla je bio samo pitanje vremena, a posebno kada je u pitanju uska specijalizacija, kao što je pravo konkurencije. Međutim, pravo je zadovoljstvo kada naiđete na okruženje, kao što je Gecić Law, gde možete dobiti priliku da na najkvalitetniji mogući način radite sve to što ste naučili i da nastavite da se usavršavate.

Šta biste preporučili mladima koji sada završavaju pravne fakultete u zemlji i regionu?

Stefan: Iskren savet – počnite sa pripremama za master studije od druge godine fakulteta. Naročito ako želite da upišete neki dobar fakultet u inostranstvu. Krenite sa vannastavnim aktivnostima i gradite svoj CV. Budite što konkurentniji i imajte u vidu da se za bolje univerzitete za jedno mesto prijavi i do 100 ljudi. Vi treba da pokažete da ste bolji od njih. Važno je i da izanalizirate da li je master diploma koju želite konkurenta na našem tržištu.

Dimitrije: Želeo bih da poručim da se, iako je tačno da smo mi pravnici donekle vezani za Srbiju, ne treba ustručavati da se ode na master studije u inostranstvo, jer je to jedno sjajno iskustvo koje jako puno znači u životu. Međutim, sama diploma nije dovoljna za uspeh, tako da je svakako neophodno da uvek imamo jednu zdravu ambiciju kako bismo svoje kvalitete uspeli da prikažemo i u praksi.

Jelena: Preporučila bih da učinite svoju biografiju jedinstvenom. Diplomiranih pravnika ima mnogo i trebalo bi da se na neki način izdvojite iz mase, bilo tako što ćete steći diplomu u inostranstvu ili tako što ćete se specijalizovati za bavljenje pravom u nekoj oblasti koja tek postaje aktuelna. Svima koji žele da idu na postdiplomske studije u inostranstvo bih poručila i da koriste svaki vid pomoći koji im stoji na raspolaganju. To može biti pomoć specijalizovanih agencija, sajtova poput „Kako na master“ ili stručnih službi za međunarodnu saradnju koje se nalaze na fakultetima i pomažu studentima prilikom odlaska na studije. Takođe, trebalo bi da se raspitaju o stipendijama koje bi mogle da im omoguće studiranje u stranoj zemlji. To mogu biti stipendije Fonda za mlade talente, stipendije Vlade Francuske, DAAD i slično.

Ivana: Ključno pitanje je šta vi želite. Nije poenta samo otići i studirati negde, ne treba žuriti već znati šta je to što baš želite. Ne mora da znači da ćete to znati odmah posle završetka fakulteta i to je sasvim u redu. Otići na specijalizaciju nakon nekoliko godina radnog iskustva ima svojih prednosti. Drugačije se razmatraju i prihvataju stvari, drugačije se razmišlja, imate životnog i profesionalnog iskustva koje može biti ključno u određenim aspektima.

Gde vidite sebe u budućnosti?

 Stefan: Nadam se ću biti zadovoljan poslom kojim se bavim i da ću moći da doprinesem ovom društvu svojim znanjem.

Dimitrije: Mislim da sam trenutno na pravom putu, bavim se onim što volim i nadam se da ću se u budućnosti na uspešan način baviti pravom u Srbiji.

Jelena: Nisam sigurna da li će se oblast prava u kojoj radim menjati, ali bih u svakom slučaju volela da ostanem u timu koji funkcioniše u ovakvoj atmosferi. Volela bih da budem pravnik koji ima određenu dozu slobode i kreativnosti i uvek je podržan od strane sopstvenog tima i kolega.

Ivana: Kada radiš ono što voliš i kada te to zanima, smatram da tu treba ostati i doprineti na svaki mogući način. Tako ja sebe vidim isključivo u oblasti kojom se trenutno bavim, a da li će se pojaviti još nešto što će me zanimati i dopuniti ovo iskustvo koje sada imam, vreme će pokazati.

Hvala vam što ste podelili svoje iskustvo sa nama!


Ukoliko Vas interesuju studije u inostrantvu, pošaljite nam besplatan upit:

 

Podelite s prijateljima: