Danas za vas piše Miloš Milovanović, naš dugogošnji prijatelj koji je dobio TLP stipendiju za MBA studije u Americi. Ovo je njegovo iskustvo.
ZAŠTO NA MASTER?
Nakon 16 godina radnog iskustva u nevladinom sektoru i međunarodnim organizacijama na Kosovu i u Beogradu bilo je pravo vreme da povedem sebe na neko drugo mesto. Osećao sam da sam dostigao vrhunac svoje karijere u organizacijama u kojima sam radio, a pošto sam sebe razmazio, naravno da sam poželeo još više. Smatrao sam da bez obrazovanja na master nivou to ne bih mogao da postignem na adekvatan i potpun način. Imajući u vidu da sam sa Kosova imao sam priliku da apliciram za stipendiju nekih od programa međunarodnih organizacija i ambasada koje nude stipendije za mlade lidere na Kosovu, koji bi sebe akademski i profesionalno izgradili i kasnije preuzeli odgovornost za socijalno-ekonomska, društvena i politička dešavanja.
Posle procesa intervjua i testiranja dobio sam dve ponude; prva je bila od Chevening programa i podrazumevala je punu školarinu i pokrivene troškove života na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije (LSE), a druga ponuda bila je od Programa transformacionog liderstva (Transformational Leadership Program – TLP) koji finansira Američka Vlada kroz Agenciju medjunarodni razvoj (USAID). Inače, program sprovodi World Learning, neprofitna organizacija sa velikim iskustvom u međunarodnom obrazovanju. Dobio sam mogućnost da biram između dva programa: MPA – Master of Public Administration i MBA – Master of Business Administration. Bio sam u dilemi, šta izabrati, čemu se nadati? Odlučio sam se za MBA program na Willamette University, koji se nalazi u glavnom gradu države Oregon – Salemu, na par desetina kilometara od Portlanda.
Reakcija mnogih ljudi oko mene bila je iznenađujuća, prvo mnogi su mi rekli da sam “mator” kako bi ponovo studirao, drugi su bili začuđeni što napuštam prilično dobru poziciju na poslu, dok su reći govorili kako sam pogrešio i umesto LSE-a izabrao tamo neki tamo “mali” univerzitet u Americi. Ipak, ja čvrsto verujem da sam doneo pravu odluku za sebe i svoju buduću karijeru. LSE program bi trajao samo 10 meseci, sto znači da bi bilo premalo prostora za umrežavanje i stvaranje poslovnihi drugih prilika tokom studija. S druge strane, MBA program na Willamette University traje 2 godine, i otvara mogućnost za sticanje radnog iskustva, kao i upoznavanje i umrežavanje sa uspešnim individuama i organizacijama iz celog sveta, što u mnogome doprinosi profesionalnoj karijeri po završetku studija.
Sada, posle prve godine studija, mogu bez ikakvog kajanja da vam prenesem da je moja odluka bila jedna od najboljih u životu.
ZAŠTO AMERIKA?
Ovo je zaista zemlja velikih, ali i raznovrsnih mogućnosti. Oregon, Salem, Portland, i drugi gradovi u okolini se ubrzano razvijaju zbog afirmativne poreske politike i ukidanja poreza na prodaju (SalesTax), zbog čega su se neke od najvećih kompanija odučile da im sedišta budu upravo u Portandu. Tu su između ostalih i Nike, Intel, IBM Columbia, Boeingmetals, Xerox, Daimler Trucks, Tektronix, Adidas America. Tu je i Microsoft koji se nalazi u susednoj državi Washington. Zato i ne čudi da je prestižni biznis magazine Forbs svrstao Portland u top 10 gradova u koji se ljudi trenutno doseljavaju. Imajući u vidu da je moje iskustvo pre svega vezano za javni i neprofitni sektor znao sam da osim odličnog programa koji Willamette University nudi svojim studentima za mene postoje poslovne prilike u javnim institucijama ili npr. Mercy Corps (jedna od najvećih međunarodnih neprofitnih organizacija čije je sedište u Portlandu).
ZAŠTO WILLAMETTE UNIVERSITY?
Willamette University je je mali privatni univerzitet, čiji je MBA program veoma cenjen na zapadnoj obali, kao najstariji univerzitet na severo-zapadu Amerike. MBA program na Atkinskoj školi menadžmenta je trenutno rangiran kao broj jedan u ovom delu zemlje, odnosno kao broj 77 u celoj Americi. Program je pre svega namenjen za studente koji su upravo završili osnovne studije i ljude koji imaju delimično razvijenu karijeru. Ono što je najbitnije, škola je preko svog centra za razvoj karijere povezana sa velikim brojem kompanija, javnih institucija, neprofitnim organizacijama, što otvara mnogobrojne poslovne mogućnosti tokom i nakon studija. Veliki broj studenata, nas 80% sa moje klase, je uspelo da se zaposli posle prve godine studija; neki od njih rade za pomenuti Nike, Intel, Tektronics.
Ja sam lično dobio nekoliko poslovnih ponuda u Oregonu i par ponuda na istočnoj obali u Washington DC-ju, tako da sam imao priliku da biram gde želim da steknem nova znanja, iskustva i veštine. Prihvatio sam jednogodišnju ponudu Vlade Oregona i njihovog departmana za transport gde radim na strateškom planiranju programa i projekata, poboljšanju procesa sprovođenja aktivnosti, i podizanju efikasnosti i efektivnosti agencije.
STUDIJE
Moj fokus jeste javni i neprofitni menadžment (Public and Non-for-profit Management), pre svega zbog mojih interesovanja, iskustva i želje da mi MBA bude priprema za više menadžment pozicije. Godina je podeljena na 2 semestra, prvi počinje u trećoj nedelji avgusta, a završava se u drugoj nedelji decembra, zatim sledi zimski raspust od mesec dana, a školska godina se nastavlja prolećnim semestrom koji traje od sredine januara do sredine maja. Semestri imaju i jednonedeljne pauze od 7 dana za dan zahvalnosti (Thanksgivingbreak) i prolećni raspust (Springbreak). Kako bi diplomirali morate da sakupite 60 kredita, i svaki semestar zahteva 15 kredita, ili 5 ispita od 3 kredita. Postoje i dodatne školske aktivnosti kao što je nedelja integrisanog znanja, što je vežba koji univerzitet sprovodi u procesu rangiranja i sertifikovanja programa. U prvom semestru su svi predmeti obavezni (corecourses) dok od drugog semestra imate mogućnost da izaberete predmete koji su u skladu sa fokusom vaših studija.
Ono što Willamette MBA dodatno nudi svojim studentima, i što je mene lično oduševilo, jeste širok spektar predmeta iz oblasti finansija, računovodstva, marketinga, konsultinga, međunarodnog razvoja i ekonomije, biznis dinamike, administracije biznis investicija, administracije grantova u neprofitnom sektoru. Mnogi predmeti su praktični i pružaju mogućnost primene stečenog znanja sa časova kroz različite studentske projekte. Imam jedinstveno iskustvosa PACE-om (Practical Application for Careers and Enterprises) koji je eksperimentalni kurs u kome timovi studenata rade na realnim projektima sa realnim klijentima iz neprofitnog sektora. Moj tim je radio sa Mercy Corps Afganistan na projektu održivih izvora energije kao mogućnost ekonomskog razvoja zemalja u razvoju.
U drugom semestru u okviru PACE kursa radite na svom start-up projektu i pronalasku potencijalnih investitora. Još jedan takav kurs je bio Efektivno preduzetništvo u kome od osnivača start-upova učiš kako se pokreće biznis. Inače profesor koji predaje je pokrenuo mnoge star-upove u takozvanoj silikonskoj dolini, radio za Oracle i mnoge druge velike kompanije. Osim kurseva čiji su rezultat projekti koji se ocenjuju ima i onih koji zahtevaju testiranja i polaganja ispita. Neki su kolokvijalni, odnosno podeljeni na nekoliko delova, dok neki podrazumevaju test na polovini obrađenog materijala, i kasnije na kraju i finalno testiranje. Profesori su većinom doktoranti sa vodećih Ivy Legue škola poput Harvarda, MIT-a, RIT-a, Stanforda, i većina njih, osim iskustva u prenošenju znanja, ima i praktično iskustvo, što daje interesantnu notu časovima na kojima se uvek prepričavaju interesantne priče iz realnog poslovnog okruženja koje studenti najlakše zapamte.
UPIS
Školarina je, za naše standarde, skupa (mislim da je godina studija oko $40,000), ali pošto studenti imaju visoki Retun on Invesment (ROI), iliti visok procenat povratka investicija, u vidu dobijanja posla tokom i nakon studija, visoka cena školarine je donekle i razumljiva. Veliki broj studenata, otprilike 70% uživaju neku vrstu stipendije, što je olakšavajuća okolnost, a i velike šanse da dobijete posao tokom studija su činjenice koje govore da nije preteško preživeti. Za upis su potrebni transkripti sa osnovnih studija, diploma, kao i položeni TOEFL, GMAT ili GRE test.
ŽIVOT U OREGONU
Salem, iako glavni, je mali grad, mada je pojam mali ovde veoma relativan. Grad je veličine jednog Novog Sada ili Niša i ima oko 200 000 stanovnika. Međunarodni studenti su smešteni u apartmanskim kompleksima u blizini školi, i većina njih deli troškove stanarine i režija. Za razliku od Portlanda i drugih većih gradova, Salem je povoljniji za život, ali isto tako i može da bude dosadan ako očekujete i da se provodite ili ostajete do kasno u gradu. Grad ima nekoliko PUB-ova koji obično rade najkasnije do 11 uveče. Moje prvo iskustvo je bilo veoma smešno, izašao sam na piće u 10 uveče, jedan od „popularnijih“ barova bio je prazan, i naravno nisu hteli da me posluže pićem bez lične karte 🙂
Sa druge strane, u Salemu često imaju najrazličitija dnevna i večernja dešavanja, budući da je glavni grad, tako da je potrebno malo prilagoditi navike i vreme vam može biti ispunjeno. Naravno, ako želite noćni provod tu je Portland – najhipsterskiji grad na svetu, sa obiljem klubova, barova i drugih sadržaja. Ipak, moja preporuka pre svega jeste obilazak prirodnih lepota Oregona kojih ima u izobilju.
Srdačan pozdrav iz toplog Salema,
Miloš Milovanović