Akademsko pisanje je veoma važno za studije, i na jednom mestu objavili smo glavne stvari koje treba da znate. Za sve naše klijente na leto organizovaćemo besplatni kurs akademskog pisanja u prostorijama Ino agencije.
ŠTA PREDSTAVLJA I ČEMU SLUŽI AKADEMSKO PISANJE?
Svako akademsko angažovanje podrazumeva ovladavanje tehnikama akademskog izražavanja u usmenoj i pismenoj formi. U širem smislu, akademsko pisanje odnosi se na poznavanje i praktičnu primenu naučnog jezika i metodologije. Na nivou osnovnih i postdiplomskih studija, podrazumeva osposobljavanje studenata za izradu kvalitenih eseja, analiza, istraživačkih i seminarskih radova, pisanje završnih radova i naučnih članaka. Osnovno pravilo je da se u naučnim radovima koristi formalni jezik. Konkretno, neophodno je izbegavanje kolokvijalizama, neutemeljenih generalizacija, slenga, gramatičkih grešaka, pisanja u prvom licu i slično.
U praksi to znači da je stil jezika formalniji, i da se ne mogu koristiti negramatičke skraćenice, poštapalice, da se ne mogu ponavljati reči. U engleskom jeziku se ne smeju koristiti I’m, don’t, doesn’t, već uvek u punoj formi I am, do not, does not. Takođe je potrebno koristiti formalne reči poput Furthermore, Moreover, Hence, To finish with, a na srpskom reči poput Naime, Međutim, Zaključuje se itd. Ne zaboravite da većina radova često zahteva usmenu odbranu i prezentaciju što znači usavršavanje govorničkih sposobnosti i argumentovano i staloženo iznošenje sopstvenih stavova i ocena.
FORMATIRANJE I STRUKTURA DOKUMENTA
Prvi korak koji prethodi samom pisanju, odnosi se na upoznavanje tehničkih zahteva izrade dokumenta.
U većini slučajeva, tekstovi se pišu u MS Word formatu, sa standardnim dimenzijama papira (8.5″ x 11″), 12 pt. Times New Roman fontu i dvostrukom proredu (double-spaced).
Osim toga, svaki rad ima svoju strukturu, koja varira u odnosu na različite naučne discipline, ali je standardna preporuka da sadrži uvod, razradu i zaključak. Za neke radove potrebano je uključiti abstrakt i ključne reči, kratku belešku o autoru, nacrt naučne zamisli i slično. U zavisnosti od dužine i sveobuhvatnosti rada, zavisiće i dužina svakog od pomenutih delova.
- Uvod predstavlja kratak opis teme koja se obrađuje, načine na koji će tema biti obrađena, glavnu hipotezu ili istraživačko pitanje koji su formulisani za konkretan rad i kratak pregled sadržaja rada.
- Razrada je najobimniji deo rada u kojem se detaljno opisuju različiti aspekti, pristupi, teorijske osnove i primeri iz prakse. U ovom delu tekst se deli na više podnaslova od koji svaki obrađuje jednu konkretnu pod-temu.
- Zaključak služi za sumiranje stavova i činjenica iznetih u radu i neizbežno vraćanje na glavnu hipotezu koja se na kraju rada potvrđuje ili pobija.
- Abstrakt se nalazi ispod naslova, a iznad uvoda, i u nekoliko rečenica kratko rezimira čime će se rad baviti. Uglavnom se koristi za duže eseje ili naučne radove doktora nauka i doktoranata.
- Ključne reči nalaze se na kraju abstrakta, i odnose se na glavne pojmove u tom akademskom radu.
STILOVI CITIRANJA I REFERENCIRANJA
Za većinu naučnih radova neprihvatljivo je iznošenje sopstvenih, subjektivnih i neproverljivih stavova i informacija. Iz tog razloga neophodno je pozivanje na prethodne radove iz date oblasti ili korišćenje statističkih podataka ukoliko se radi o istraživačkom zadatku. Zato se vodi računa o poštovanju autorskih prava i izbegavanju plagiranja na bilo koji način. Najčešći stilovi citiranja i referenciranja su APA (American Psychological Association), MLA (Modern Language Association), Chicago, Turabian, Vancouver i Harvard.
PLAGIRANJE
Ukoliko se uputstva gorepomenutih stilova doslovno poštuju neće doći do plagijatorskih radnji. Međutim, treba imati u vidu da plagiranje postoji i u sledećim situacijama:
- Ukoliko se nedovoljno dobro parafrazira nečija ideja (reči i struktura rečenice moraju se u potpunosti izmeniti bez gubljenja osnovnog smisla i sadržaja; navođenje autora je neophodno čak i ukoliko se ne radi o direktnom citiranju)
- Ukoliko se koriste nepouzdani izvori na Internetu (takvi izvori mogu u sebi sadržati ukradene ideje i stavove i oprez je neophodan)
- Ukoliko se citira iz izvora koji se ne mogu proveriti
Većina univerziteta (i u Srbiji) danas korististe softvere koji proveravaju da li je neki rad plagiran, čak i vi sami to možete da uradite ovde. Zato je važno biti oprezan, poštovati tuđ rad i pažljivo ih koristiti kao reference.
NARODNE MUDROSTI
Preciznost u izražavanju najzahtevnija je u formulisanju teze i ova veština zavisi od kreativnosti samog autora, ali i nivoa znanja o zadatoj temi. Teze ne smeju biti dvosmislene i opšte, stav autora mora biti precizan, a ugao gledanja/analize/evaluacije u skladu sa naučnom metodologijom. Ono što piđete ne sme da bude preformulisana narodna mudrost, opšte mesto, očigledno tačna ili očigledno netačna tvrdnja.
RAD NA RAČUNARU
Poznavanje rada na računaru poželjno je iz nekoliko razloga. Prvenstveno, računarska pismenost omogućava pristup različitim bazama podataka, pretraživanje po elektronskim bibliotekama i izradu grafikona i tabela. Osim toga, u određenim naučnim oblastima neophodo je poznavanje konkretnih softverskih opcija za obradu podataka poput SPSS, STATA, MATLAB i drugih. Što je student veštiji u primeni ovih tehnika, veća je šansa da će akademski zadatak biti uspešno obavljen.
SAVETI ZA KRAJ
Postoji veliki broj sajtova na kojima se mogu pronaći detaljna uputstva pisanje akademskih radova. Naša preporuka su:
https://owl.english.purdue.edu/owl/
aresearchguide.com/1steps.html
https://www.workscited4u.com/
Dobrila Stankovć, MA
Writerbay i UvoCorp
