Danas piše Mihajlo Popesku, doktor nauka Marketinga na Notingemu i predavač grupe predmeta iz oblasti istraživanja tržišta i primenjene statistike na Univerzitetima u Notingemu i Lesteru. Konsultant za istraživanje tržišta i ispitivanje potrošača. Možete ga pratiti na tviteru ovde, a na LinkedIn ovde.
ZAŠTO VELIKA BRITANIJA?
Po UNESCO-ovim pokazateljima, Velika Britanija je, posle SAD, najprivlačnija zemlja za studiranje. Statistike govore da 12% od svih internacionalnih studenata na planeti studira u Britaniji, dok je svaki peti student u ovoj zemlji stranac. Ipak, popularnost Britanskih univeziteta iz godine u godinu opada usled rastućih školarina i troškova života, kao i sve težih uslova pod kojim strani studenti mogu da po diplomiranju nastave svoj boravak i karijeru u Velikoj Britaniji. Od najboljih 100 univerziteta na svetu, britanski univerziteti drže dvadesetak pozicija. U samoj Britaniji postoji čak 123 univerziteta i svaki će se na svom sajtu pohvaliti da je „award winning university“ – u nečemu. Interesantan je i pokazatelj da je po broju izvršnih direktora (CEO-a) top 500 kompanija na svetu, Notingem 13. odnosno u Britaniji 2. (prvi je Oksford). Iako su ovi pokazatelji interesantni, treba da nađete i kako se rangiraju škole i fakulteti u okviru univerziteta koji biste studirali.
GDE NA DOKTORSKE STUDIJE U VELIKOJ BRITANIJI?
Suština doktorskih studija je ovladavanje veštinama istraživanja kako bi ste bili sposobni za samostalno stvaranje novog znanja, bez obzira na to da li ćete se tim poslovima kasnije baviti u akademiji ili u industriji. Osim ovog znanja bitno je da vas budući poslodavci (ukoliko sebe ne vidite kao preduzetnika/cu) prepoznaju i kao kandidata koji dolazi iz zaista dobre škole. Zato je bitno da precizno utvrdite da li se određeni univerzitet, fakultet i program koji vas zanima dobro kotira na međunarodnom planu, te razmotrite sledeća pitanja:
1) Da li je univerzitet deo Russel grupe koju sačinjava 20 „ozbiljnih“ britanskih univerziteta sa jakom tradicijom i dobrim naučno-istraživačkom profilom;
2) Kako se univerzitet kotira po najskorijem „research excellence framework“-u (skraćeno REF) koji indikuje koliko je jak istraživački kapacitet određene škole;
3) Koje oblasti su deo istraživačke agende škole tj. katedre na kojoj biste želeli da studirate. Često je to saopšteno na sajtu škole/katedre (vidi primer);
Direktan upis na državni Univerzitet Roehampton u Londonu
4) Šta su oblasti koje profesori na toj školi istražuju, da li se to podudara sa vašim interesovanjima i kakvu reputaciju ima profesor kod koga biste želeli da radite doktorat. Mentori neće prihvatiti onog studenta, ma koliko on/ona bili perspektivni, ukoliko ih ne zanima to što vi želite da istražujete. Za razliku od Srbije, u Engleskoj doktoranti imaju dva mentora odnosno supervizora. Ne budite stidljivi i lenji već slobodno kontaktirajte profesore sa objašnjenjem svojih namera, ispipajte teren i izvucite korisne informacije;
5) Da li univerzitet i škola imaju mogućnost da kandidatu izvan EU daju školarinu i stipendiju. Proverite i da li postoji mogućnost da na doktorat dođete kao asistent („graduate teaching asisstant“) te da budete finansirani kroz rad za univerzitet (ovo je zaistra prava alternativa školarinama i stipendijama). Ipak, ovo najčešće nije opcija za ljude koji dolaze izvan EU jer iznos godišnje plate uglavnom nije dovoljan da bi se dobila radna viza. U nekim slučajevima postoje i korporativno finansirane doktorske studije, pa ćete tako doktorat bazirati na rešavanju nekog praktičnog problema za račun i korist onoga ko vaše doktorske finansira.
ŠTA JE POTREBNO ZA APLICIRANJE
Osim položenog IELTS testa (najćešće sa minimalnom ocenom 7), dobrog proseka sa prethodnih studija, par preporuka i vešto napisanog motivacionog pisma, NAJBITNIJE je da imate interesantan i dobro argumentovan predlog istraživanja na neku aktuelnu temu (ovo se zove „PhD proposal“ ili „research proposal“). PhD proposal je krucijalni dokument na osnovu kojeg vas profesori procenjuju da li ste: 1) kandidat „zreo“ za doktorske studije i 2) kandidat koga bi trebalo uzeti u obzir za stipendiju. U tom smislu phd proposal je vaša najbolja prilika da zadivite komisiju i profesore koji o ovome odlučuju kao i da „prodate“ vašu istraživačku ideju kao interesantan projekat koji bi definitivno trebalo sprovesti. Za dobar PhD proposal (sa tehničke strane) bitno da pronađete „gap“ ili nepopunjen prostor u literaturi gde biste mogli da date naučni doprinos. Potrebno je da znate koje su otvorene debate i aktuelne teoretske teme vaše discipline, ili je potrebno da vam to neko kaže. Ništa ne košta da pitate profesore ili u najboljem slučaju, ako pratite naučne žurnale ili naučne publikacije, možete i sami da ih otkrijete.
ŠTA TREBA DA SADRŽI PHD PROPOSAL?
PhD proposal bi trebalo da saopšti šta je tema, zašto je aktuelna, šta kaže postojeća literatura ili još bitnije šta ne kaže ili šta je kontroverzno, zatim u dokumentu treba da budu predložene metode istraživanja, tehnike sakupljanja i analize podakta, kao i ocena očekivanog naučnog doprinosa uz definisanje vremensog okvira za sprovođenje projekta. Dokument završavate listom literature kojom ste se koristili. Povedite računa da PhD proposal bude baziran na što skorijoj literaturi naročito naučnim člancima publikovanim u vodećim časopisima (izbegavajte navođenje knjiga i internet sajtova ako je ikako moguće jer isti u naučnim krugovima imaju malu ili nikakvu vrednost). Pokažite da znate kako se pravilno citiraju izvori koristeći konzistentu tehniku kao što je npr. Harvard Referencing. Pišite akademskim stilom, izbegavajte korišćenje žargona i potrudite se da dokument bude napisan bez pravopisnih i sintaksičkih grešaka.
ŽIVOT DOKTORANTA IZ PRVE RUKE
Na doktorske studije na Nottingham University Business School otišao sam 2010. PhD proposal sam prethodno razvijao godinu dana uz pomoć mojih budućih mentora koji su mi sugerisali listu interesantnih tema. Ideja je bila da budem i zaposlen kao asistent na fakultetu. Ta ideja se izjalovila s obzirom da ne dolazim iz EU pa ne zadovoljavam uslove za radnu vizu. Ipak, situacija se posle te početne frustracije razvijala prilično dobro po mene. Dobio sam International Exellence Research Scheme školarinu i Nottingham University Business School Scholarship stipendiju u iznosu od 1,200 funti mesečno za period od tri godine. Ovaj iznos je bio sasvim dovoljan za normalan život u Notingemu.
Što se tiče dinamike obaveza na samom doktoratu u prvoj godini bilo je pet ispita koji su se pologali putem eseja. Sa mentorima sam se sastajao jednom mesečno da bismo diskutovali o mom napretku. Paralelno sa tim, bilo je potrebno završiti poglavlje koje se ticalo pregleda literature i to na kraju godine odbraniti pred komisijom. Inače, svake godine je postojala odbrana godišnjeg rada (annual review) koja je predstavljala ozbiljan ispit (na kome se možete i izgubiti pravo daljih studija ukoliko ne zadovoljite standarde). Moj život je bio prilično sadržajan i uzbudljiv jer sam paralelno sa doktoratom držao nastavu iz kvantitativnih istraživačkih metoda na Univerzitetima u Notingemu i Lesteru kao i na Kaplan koledžu. Takođe, radio sam na preko 20 konsalting projekata iz oblasti istraživanja tržišta i potrošača. Među klijentima sam imao Vladu Velike Britanije, velike naftne gigante, softverske kompanije, univerzitete i finansijske institucije.
Nakon nepune 4 godine rada na doktoratu, tezu sam odbranio pred dvočlanom komisijom koju su činili vrhunski profesori iz moje oblasti – Prof. Heidi Winklhofer i Prof. Rod Brodie. Prof. Rod je doleteo sa Novog Zelanda da bi mogao da me ispita. Obrana ili kako se to ovde zove Viva Voce, trajala je nepuna dva sata. Komisija nije dozvolila prisustvo trećih lica. Nakon odbranjenog doktorata komisija je dala rok od tri meseca da se teza u određenim segmentima poboljša. Teza nije dokument pisan u kamenu. Ako postoji prostor za poboljšanje komisija će na to da ukaže, da vam dodeli titulu doktora i da traži revidiranu tj poboljšanu tezu. Ovo se generalno dešava sa 90% odbranjenih doktorata. U tom smislu se doktorat u Engleskoj razlikuje od doktorata u Srbiji.
TAKE A RIDE
Doktorske studije su kao vožnja rolerkosterom. Na trenutke je zastrašujuće, na trenutke donosi oduševljenja i zadovoljstvo. Kao i vožnja rolekrosterom, imaćete utisak da „vožnji“ nikad kraja, a u stvari sve proleti za tren. Zato je bitno da dobro upravljate svojim vremenom koje je jedini resurs koji nikako nećete moći da nadoknadite. Bitno je i da u taj rolerkoster sedate iz dobrih razloga, kako biste izbegli razočarenja i frustracije. Doktorat ne definiše vas (što mnogi pogrešno veruju), već vi definišete njega. Ta titula dolazi kao plod posvećenosti i predstavlja potvrdu da ste uspešno sproveli dugoročni projekat, da ste se snašli u okolnostima sa puno nepoznatih promenljivih i da ste dali originalan doprinos nauci i stvorili novo znanje.
Ukoliko Vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit
