N I J E.

U Srbiji (generalno u Evropi, pre svega Istočnoj) smo naučeni da se znanje i uspeh mere isključivo prosekom. Za apliciranje ovo NIJE najvažnija stvar. Dobijam puno mejlova sa jednim istim pitanjem – a je l’ dovoljan ovoliki/onoliki prosek? To što nas uče da ako nemaš prosek 11.0 (minimum) ne možeš da mrdneš iz Srbije NIJE TAČNO. Nemojte da odustajete od apliciranja na mastere/doktorate u inostranstvu ukoliko nemate previsok prosek. Sve zavisi od toga gde se prijavljujete i od aplikacije. 

NAJBITNIJA JE APLIKACIJA.

Kada konkurišete na Master, ne postojite vi, postoji vaša aplikacija. Šta znaju komisije kakav ste vi student, ili osoba. Oni samo čitaju dokumenta koja ste poslali i po tome zaključuju. I bilo kakav prosek zavisi najviše od toga kako se upakuje u aplikaciju i na šta konkurišete. Ukoliko pošaljete super preporuke i super cv, nekad ni ne gledaju prosek, nego samo da li dolazite sa nekog ljudskog univerziteta, za koji su čuli. Ono što je veoma važno je da, ako imate slabiji prosek, da pametno odigrate i prijavite se na programe na kojima će vas primiti. Sa dobrim planom za apliciranje, bićete primljeni, čak i ako vam je prosek 7. Mi smo poslali dosta ljudi na studije, preko naše usluge izrada aplikacionog plana, i to im je dosta pomoglo da naprave prave izbore.

A ŠTA JE DOBAR PROSEK?

Sve iznad 8.5 je dobar prosek. Moj prosek je 8.6 i bila sam primljena na 4 mastera, od toga dva u Engleskoj.. Poželjno je da iz predmeta u oblasti na koju konkurišete imate bolje ocene, a preporuku uzmite od profesora kod kojeg imate 9 ili 10, iili bar 8. U mnogim zapadnim državama (Francuska, Belgija npr) nije normalno da postoji puno studenata sa prosekom 9.5.

Direktan upis na partnerske univerzitete Ino agencije

Na univerzitetu u Padovi gde sam provela prošli semestar, većina studenata ima prosek oko 8, i svi su super srećni i  zadovoljni time. Na FPNu gde sam studirala osnovne studije, bilo je puno ljudi sa mnogo boljim prosekom od mene, pa većina nije bila primljena na univerzitete koje su želeli. Dakle, nemojte da vas vaš prosek sputava u bilo čemu! 

ŠTA AKO IMATE PROSEK ISPOD 8?

Ništa. Isto vi lepo aplicirajte. Obratite samo pažnju na šta – zato služe aplikacioni planovi. Postoje univerziteti (više o tome ispod) gde se na prosek obraća veća pažnja. Ukoliko imate niži prosek, izbegavajte research i akademski orijentisane mastere, koji više traže akademce i naučnike za svoje programe. Konkurišite na programe konkretnije orijentacije, koji školuju ekspertizu za određenu KONKRETNU stvar. Njima ne trebaju filozofi. U slučaju da imate prosek ispod 8, a interesuje vas obrazovanje napolju, znači da ste ambiciozni i preduzimljivi. Tako to i predstavite u aplikaciji. Napišite da ste uvek više bili “practical oriented”, da je rad u studentskim organizacijama bio vitalan deo vašeg studiranja, da ste 2 godine radili kod tate u firmi jer vas je interesovala primena akademskog znanja u praksi. Znači KOMPENZACIJA. Nemojte otvoreno da se pravdate oko niskog proseka, nego sebe lepo predstavite kao ultra aktivnu osobu, menadžera, koji je jurio poslove, konferencije, projekte, a ne prosek. Shvatiće oni to. Drugo, često za programe se traže GMAT ili GRE ispiti, što vam je dobar način da dobrom ocemom sa ovih testova popravite utisak niskog proseka.

POSTOJE RAZLIČITI SISTEMI OCENJIVANJA!

Imajte u vidu da nemaju svi sistem ocenjivanja kao Srbija od 6 do 10. Italijani imaju 18-30, Francuzi do 20, sa kompenzacijama, Amerikanci A B C, Nemci obrnuto od nas, kod njih je 1 najbolja ocena. U Belgiji recimo sistem ocenjivanja je 1-20, sa 10 si polozio, s tim da niko živ ne dobije ocenu preko 15, jedino neki uber geniji. Znači ako imas sve ocene 15, odnosno naše 8, ti si neviđeni student. Nije u svim zemljama normalno da ima prosek iznad 9. Naravno, nisu profesori ludi, imaju oni statistike za svaku zemlju, ali kad im stigne po 500 aplikacija budite sigurni da ne ponderišu u svojim glavama svačiji prosek. Važno je da je aplikacija potpuna i da ste se dobro spremili. Ako želite da saznate šta vam sve treba od papira, možete zakazati konsultacije kod nas u agenciji.

GDE SE VIŠE GLEDA NA PROSEK?

Gleda se na anglosaksonskim, najprestižnijim univerzitetima – Harvard, MIT, Oxford, Cambridge, LSE… LSE čak i ima pravilo da ako imate prosek ispod 9, a dolazite i Srbije, nećete biti primljeni. Međutim, to nije tako. Ako se dovoljno rano prijavite (septembar, godinu dana pre početka mastera, mogu da Vam progledaju malo kroz prste). Naravno ako imate prosek 6.3 zaobiđite ove univerzitete. Međutim, ako imate bilo šta preko 8, i skupili ste sve sertifikate – samo napred! Visok prosek za ove univerzitete važi u slučaju da hoćete stipendiju ili pucate na neki baš prestižan program. Naravno, ako jurite punu stipendiju dobar prosek jeste nešto što će se gledati, jer što bi vam neko dao 30 hiljada evra a prosek ocena vam je 7. Ukoliko je tako, okrenite se studentskim poslovima.

I ŠTA SAD?

Ja sam bila primljena sa mojim prosekom na UCL (University College London) koji spada u top 5 svetskih univerziteta, znači moguće je.

Masteri u inostranstvu nisu puni genijalaca i studenata generacija, već ljudi koji su seli, poslali pristojnu aplikaciju i – aplicirali. U mojoj master grupi ima ljudi koji su bili super studenti, kao i onih sa sasvim osrednjim prosekom, nema pravila. Osim jednog. SVI SU APLICIRALI. Ako imate problema sa aplikacionim formularom ili portalom, možete nam se javiti za popunjavanje aplikacija – mi imamo dosta iskustva sa tim!

Budite hrabri i realni. Ukoliko imate malo niži prosek, to nije nerešiv problem. Nabavite neku preporuku više, od nekog zvučnog imena, zvučne organizacije (poželjno internacionalne). Napunite cv konferencijama, odradite internship. Lepo spakujte aplikaciju i sebe u njoj, i neće biti problema! I imajte vere u sebe, to je najvažnije!


Želite na studije u inostranstvu? Pošaljite nam besplatan upit

logo final-01